U Srbiji naglo jača interes za učenje ruskog jezika

Tokom 1990-ih godina, posle raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, u jednom periodu se činilo kao da svi đaci, studenti i poslovni ljudi žele jedino da uče zapadnoevropsku grupu jezika, a ruski jezik je u tom momentu bio krajnje zapostavljen, s obzirom da je izgledalo da svi tokovi ekonomskog, političkog i kulturnog života vode isključivo u pravcu zapada. Međutim, tokom poslednjih godina u Srbiji, zajedno sa dolaskom gasovoda Južni tok, srbsko-ruskom ekonomskom saradnjom i ruskim turistima, naglo se povećava interes za učenje ruskog jezika. Drugim rečima, ruski jezik se ponovo smatra pravim svetskim jezikom, a ljudi koji ga govore imaju od njega konkretnu korist.

I to nije slučaj samo u Srbiji, nego u celom nizu zemalja u istočnoj i srednjoj Evropi, pa čak i u onim državama gde je ruski jezik iz političkih razloga bio namerno suzbijan i potiskivan. Tako se na primer nedavno desilo da je predsednik Latvije pozvao svoje sunarodnike da ostave po strani stare političke stereotipe i da uče ruski jezik, a posebno je istakao njegov značaj u međunarodnim ekonomskim odnosima i naglasio da njegovo znanje predstavlja prednost prilikom zapošljavanja.

Upravo takva tendencija se primećuje i u Srbiji, gde su iz Ministarstva prosvete saopštili da je posebno nakon najave izgradnje gasovoda Južni tok izuzetno povećana želja đaka da nauče ruski, dodajući da „Ministarstvo prosvete mora brzo da odgovori na te izazove“.

Kako je tim povodom nedavno rečeno u Ruskom domu u Beogradu, ruski jezik je ponovo u modi, jer je u poslednje vreme mnogo onih roditelja koji upisuju svoju decu na dodatne kurseve ruskog, zato što smatraju da je to perspektivan jezik koji će u budućnosti sve više dobijati na značaju. To se objašnjava time što Rusija postaje sve jača i uticajnija zemlja, a saradnja sa njom je u porastu u svim sferama života, a pogotovo u poslovnom smislu. Među takvim roditeljima, po rečima direktora škole, prednjače srbski političari, biznismeni, profesori i umetnici.

Štaviše, nisu samo deca zainteresovana za učenje ruskog, nego su to i ambiciozni mladi ljudi koji imaju želju da se uključe u rad ruskih kompanija koje su aktivne na srbskom tržištu, a to se pre svega odnosi na velike firme iz Rusije poput Gaspromnjefta koji je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, zatim na najveću rusku banku Sberbanku, glavnu osiguravajuću kuću Sogaz, kao i na firme koje će učestvovati u izgradnji Južnog toka, te na druge firme koje već posluju na srbskom tržištu ili se tek očekuje njihov dolazak.

Uostalom, izgleda da su rastući značaj i potencijal najvećeg slovenskog jezika shvatili i pojedini srbski političari, s obzirom da je ranije i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić upisao svoje dete upravo u Rusku školu, a predsednik Vlade Ivica Dačić je nedavno demonstrirao javnosti svoje široko obrazovanje prilikom svečanog otvaranja prve benzinske pumpe pod brendom Gasproma na Balkanu, tako što se tada obratio prisutnim zvanicama na ruskom jeziku.

U svakom slučaju, započeti trend lingvističkog okretanja u pravcu slovenskog Istoka očigledno će biti nastavljen i dalje, pa će mnogi budući naraštaji u Srbiji moći da se pohvale rečima: „Mы govorim po-russki“. Isto kao i pola milijarde stanovnika Evrope, Azije i drugih kontinenata, koliko po zvaničnim podacima ima ljudi na svetu koji vladaju ruskim jezikom. Jer, podsetimo, ruski jezik je četvrti najuticajniji jezik na planeti.

Ratko Paić,