Evropska unija prebacila NATO na teret SAD

Potpredsednik SAD Džo Bajden je nedavno javno prebacio zemljama Evropske unije da je neprihvatljivo smanjenje vojnih troškova, uključujući i za NATO pakt. Rukovodstvo EU mlitavo i disonantno se pravda svojim viđenjem problema odbrambene politike. U stvari Evropljani, kako uveravaju eksperti, jednostavno ne vide protiv koga da se naoružavaju, i ispoljavaju racionalnu sebičnost u odnosima sa svojim američkim saveznicima.

U političkom izveštaju NATO za 2012. godinu, koji je objavljen pre nedelju dana, između ostalog se navodi da u ukupnom obimu vojnih troškova učesnika pakta udeo SAD iznosi 72%. Autori dokumenta ističu, da Velika Britanija, Nemačka, Italija i Francuska, koji čine evropsku okosnicu saveza sistematski smanjuju izdatke za odbranu, što se negativno odražava na vojnom potencijalu NATO u celini. Zaključak izveštaja nije povoljan – smanjenje vojnih troškova u zemljama EU minira uzajamnu solidarnost članica alijanse i „ugrožava mogućnostima evropskih saveznika za delovanje bez učešća SAD“.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, po službenoj dužnosti, više puta je iskazivao zabrinutost SAD po ovom pitanju. Na godišnjoj konferencije o bezbednosti, koja je održana početkom februara u Minhenu, Rasmusen je naveo najsvežiji primer ubitačnih posledica evropske pohlepe – pripremu i početnu fazu francuske operacije u Maliju. Rasmusen je otvoreno aludirao, da je potrebna količina transportnih aviona za prebacivanje francuskih jedinica bila prikupljena bukvalno „po komadu“ sa prostora cele Evrope. A bez američkih transportnih aviona, aviona za popunu gorivom u vazduhu i izviđačkih aviona, - Francuzima bi bilo izuzetno teško. Prema informacijama nekih javnih glasila, Francuska je čak sklopila ugovor sa jednim ruskim privatnim avioprevoznikom za prebacivanje vojske u Mali. A potpredsednik SAD Džo Bajden u Minhenu je dao izjavu, u smislu, da mu je sa čisto ljudske strane razumljivo, koliko je u uslovima ekonomske recesije Evropljanima teško da odole pred „iskušenjem da posustanu pred obavezama prema troškovima za odbranu“. Međutim, sudeći prema rečima Bajdena, to ne umanjuje istorijsku neophodnost „guranja opšteg globalnog dnevnog reda“.

Pod presijom čvrstih argumenata generalnog sekretara NATO i državnog sekretara SAD, šef diplomatije EU Ketrin Ešton i nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer bojažljivo su se pravdali u ime cele Evropske unije: jedinstvena Evropa ne oslanja se na direktno korišćenje vojne sile u svojoj politici u oblasti odbrane i bezbednosti.

U suštini, kritikujući Evropljane, Amerikanci primenjuju taktiku zakulisnog vođstva i pokušavaju da primoraju svoje saveznike da samostalno rešavaju makar relativno sitne zadatke u blizini Evrope. Ali teško da će SAD u tome postići značajniji uspeh, smatra glavni urednik časopisa Rusija u globalnoj politici“ Fjodor Lukjanov.

- Usled toga što je glavna tema američke unutrašnje politike – štednja, smanjenje gigantskog državnog duga, naravno da oni počinju da se sve upornije obraćaju saveznicima sa pitanjem, „zašto, u stvari, pošto smo zajedno u alijansi i imamo jednaka prava, - preko 70 procenata svih troškova snose SAD? Pre godinu i po dana, Bob Gejts, bivši ministar odbrane, već prilikom odlazka sa dužnosti, u Briselu krajnje oštro je izneo: momci dosta je sa troškovima na račun drugih. Mislim da se neće nešto promeniti, iz razloga što je kod Evropljana, kao prvo, takođe kriza, a kao drugo, kod njih se apsolutno promenilo shvatanje rata. Evropljani su uopšte prestali da shvataju čemu sve to, tim pre što su ratovi sve dalje od zone odgovornosti. Odnosno oni bi i dalje hteli da Amerika kao i pre garantuje bezbednost u Evropi, a ostalo ih se ne tiče.

Naravno, sa pozicije savezničkih odnosa u okviru NATO, prebacivanja SAD usmerena Evropljanima imaju objektivan karakter, smatra glavni urednik lista „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko. Ali zbog nekog apstraktnog suprostavljanja Evropa nema preteranu želju da se besomučno naoružava.

- Lik neprijatelja – Rusije postaje sve bleđi, konfiguracija ruskih oružanih snaga na zapadu zemlje nedvosmisleno ide u prilog tome, da se mi ne spremamo za globalne ofanzivne operacije prema Zapadu. Ispada, da Evropljani ne vide potrebu da troše pare. Radi čega? Pretnje nema, niko ne preti. Bauk ruske vojne pretnje je izbledeo. I u ovom kontekstu ispoljava se razuman racionalizam – tako bi ja okarakterisao taktiku evropskih vlada.

Tokom proteklih nekoliko godina u evropskim vojskama došlo je do znatnog smanjenja, napominje Igor Korotčenko. Tako su se mnoge zemlje članice NATO, koje nisu u neposrednoj blizini ruskih granica, praktično potpuno odrekli od tenkova. Proces smanjenja oklopnih jedinica, naprimer u Holandiji, jednostavno se kreće fantastičnom dinamikom.

Sa Igorom Korotčenko slaže se i potpredsednik Centra političkih istraživanja Jevgenij Bužinski.

- Ne sećam se tačno godine kada je počelo smanjivanje vojnih troškova u Evropi, ali počelo je to odavno. Evropljani se ponašaju veoma sebično. Oni se nalaze u moćnom vojno-političkom savezu, i naravno se oslanjaju prvenstveno na SAD. Ukoliko postoji tako jak saveznik, koji troši puno sredstava, stalno usavršava i povećava svoje vojne potencijale,- čemu odna trošiti svoje pare, kada je alijansa pokrivena „nuklearnim kišobranom“ Sedinjenih Američkih Država? SAD imaju obavezu zaštite svake članice NATO u slučaju opasnosti, - time se sve objašnjava.

U međuvremenu iako Evropljani i pokušavaju da lagano prebace težište vojnog činioca alijanse na SAD, u samoj Evropi se redovno pokreće pitanje formiranja svojih oružanih snaga. Bukvalno ovih dana ovo pitanje je spomenuo šef diplomatije Poljske Radoslav Sikorski. Komentarišući novinarima u Briselu gore navedeni izveštaj NATO za 2012. godinu, poljski diplomata je izjavio da je efikasna ujedinjena armija potrebna Evropi kao nikada pre.

U smislu odbrane Evropa se i tako dosta komforno oseća pod nuklearnim štitom NATO i uskoro će se još komotnije osećati ispod američkog štita protivraketne odbrane, ističe direktor Centra strateške konjukture Ivan Konovalov. Ali i koncepcija sveevropske armije mnogim evropskim političarima izgleda kao lepa i udobna, rekao je Konovalov u intervjuu za „Glas rusije“.

- Stvaranje jedinstvenog evropskog vojnog kontingenta je pitanje koje je zastupljeno u svim parlamentima Evrope. Problem je u tome ko će to plaćati. Ukoliko odgovornost opet preuzmu na sebe Francuska i Nemačka, onda će za njih to biti veoma ozbiljan finansijski teret. Jer je jasno, da će ostale zemlje biti spremne samo da pruže vojnike i tehniku. Tako, da dok se ne reši finansijsko pitanje, nikakav jedinstveni kontingent, tako reći evropske armije neće biti.

Sudeći po izveštaju NATO, u globalnim razmerama dinamika troškova članica Severno-atlantskog saveza očekuje dalje smanjenje. Do 2014. godine udeo ovih troškova će se smanjiti do 56 procenata, odnosno praktično će odgovarati analognom pokazatelju svih drugih zemalja sveta. Uostalom među ekspertima je široko zastupljena pretpostavka, da su se i SAD umorili od takvog tereta, kao NATO, i u bližoj perspektivi oni će se truditi da sve češće obezbeđuju svoje geopolitičke interese za račun vojnih potencijala starih i novih saveznika u raznim regionima Zemaljske kugle.

Nikita Sorokin,