Arapsko proleće se ponavlja

Tunis je obuhvaćen masovnim protestnim akcijama. Povod za njih je bilo ubistvo opozicionog političara Šokrija Belaida. Protekle srede su ga dva nepoznata čoveka ubila na pragu njegove kuće. Belaid se smatrao jednim od glavnih protivnika islamizacije Tunisa. Njegovi oponenti su mu često pretili. Nije ni čudo što su njegovi rođaci optužili vladajuću islamističku stranku An-Nahda

U četvrtak je premijer radi umirivanja učesnika protesta raspustio vladu islamista. Umesto nje će u zemlji sve do vanrednih parlamentarnih izbora raditi vlada vanpartijskih tehnokrata. Međutim, to ne znači da se situacija u zemlji stabilizuje, - kaže ekspert za Bliski Istok Georgij Mirski.

- Šta se dešava posle svrgavanja jednog diktatora? Ljudi smatraju da se sve sme. Oni se više ne boje policiju kao što su se bojali ranije. U Tunisu - sećate li se šta je bilo pre dve godine, zašto se sve ovo desilo – jedan čovek se spalio. Jedan čovek! Čitava se zemlja uzdrmala, režim je pao, diktator je pobegao. Ljudi su osetili da od njih mnogo toga zavisi.

Pre dve godine je arapsko proleće počelo u Tunisu, zatim obuhvatilo mnoge zemlje Bliskog Istoka. Jedna od njenih ključnih etapa je pad režima Hosnija Mubaraka u Egiptu. Danas se ti događaji ponavljaju. U zemlji piramida, kao i u Tunisu, ljudi izlaze na ulice, istupajući protiv politike islamista, koji su na vlasti. Liberalno raspolaženi deo učesnika protesta smatra da vlast Braće-muslimana i Muhameda Mursija nije bolja od diktature Mubaraka. Drugi deo demonstranata je nezadovoljan time što je ekonomska situacija u zemlji postala gora.

Prema mišlenju predsednika Instituta Bliskog Istoka Evgenija Satanovskog, Egipat se već danas nalazi na rubu građanskog rata. Islamisti mogu da oslabe ili izgube vlast, ali samo za kraće vreme. Računati na to da će proces islamizacije konačno zaustaviti, ne može, - ubeđen je Evgenij Satanovski.

- To je praktički nemoguće, uzimajući u obzir naglu promenu arapskog sveta, kao i važnu ulogu vahabitskog tandema – Katar i Saudijska Arabija, koji ulažu u islamističke strukture kolosalne pare. Osim toga, treba uzeti u obzir nivo naoružanja islamističkih grupacija. To znači da islamizacija Magriba, između ostalog i Tunisa, činjenica je više ili manje daleke perspektive. Nažalost, pre manje nego više.

Današnja situacija stavi u čudan položaj zapadne lidere. Pre dve godine su oni sa entuzijazmom dočekali početak arapskog proleća, smatrajući, da ono znači pad u tom regionu epohe autoritarizma. Da bi se našli «na ispravnoj strani istorije» SAD čak nisu ni podržale svog vernog saveznika Mubaraka. Tim pre su na Zapadu sa zadovoljstvom prihvatili saopštenje o početku istupanja u Siriji. Međutim, režim Bašara Asada je ispao stabilniji nego su mnogi smatrali. Političari u Evropi i SAD-ama sve češće moraju da razmišljaju: hoće li biti dobro ako na vlast u Siriji dođu iste snage, s kojima zapadne zemlje ratuju u Maliju?