Nova godina u Kini - povod za davanje otkaza

Nova godina ili Praznik proleća je od davnina verovatno glavni i najduži praznik u Kini. Ove godine ona nastupa 10. februara, ali je za neradne dane zvanično proglašeno sedam dana, od 9. do 15. februara. Pokrovitelja godine, vodenog (crnog) Zmaja, zameniće vodena (crna) Zmija, koja će „vladati“ do 31. januara 2014. godine.

Nova godina u Kini se može nazvati „mesečevom“, pošto se tačan datum svaki put određuje po lunarnom kalendaru, na osnovu Mesečevih mena. Po gregorijanskom kalendaru praznik pada u vreme između 21. januara i 21. februara. U savremenoj Kini Nova godina se više ne slavi samo „po Mesecu“, ne zaboravlja se ni evropski 31. decembar.

Iako doček kineske Nove godine tradicionalno traje 6 dana, mnoge kompanije svojim radnicima daju duže praznične slobodne dane, od 2 do 3 nedelje. Tako da u Kini mesec dana skoro niko ne radi. Ovo je povezano još i s tim što mnoštvo radnika u fabrikama i zavodima, kao i kancelarijskih radnika, svoju dužnost obavlja daleko od svog zavičaja – kako u granicama Kine, tako i u inostranstvu. A Nova godina se obično dočekuje u porodici, tako da u dane proslave Nove godine počinju masovna putovanja. I ma koliko da se lokalni činovnici unapred spremaju za praznike, skoro nikad ne može da se izbegne saobraćajni kolaps na putevima, na aerodromima i na železničkim i autobuskim stanicama. Računajući na to daju se i dodatni odmori. Posle Nove godine mnogi Kinezi se ne vraćaju na prethodni posao. Krivac za ovo nipošto nisu burna slavlja i neobuzdane trpeze, već samo novčane nagrade u visini mesečne plate koje većina ljudi dobija krajem godine. Zbog toga neko odlučuje da duže ostane kod kuće, a neko na drugačiji način organizuje dug odmor. Posle toga je teško vratiti se na radno mesto zbog mnogih razloga, na primer, kad je radno mesto „zabušanta“ već zauzeto. Tako da se u praksi dešava da posle Nove godine kineskim kompanijama treba nekoliko meseci da uđu u raniji režim rada.

Ali, vratimo se prazniku. Svi članovi porodice se okupljaju za prazničnom trpezom. Tradicionalno, na kineskoj prazničnoj trpezi mogu se videti piletina, meso i „tofu“ – sir od soje. Kako kaže Li Czunlun, vlasnik restorana „Stari Peking“ i rukovodilac Centra za kinesko-ruske kulturne veze,

- Kod Kineza, kao i kod Rusa, trpeza je praćena plesom i horskim izvođenjem popularnih pesama. Na prazničnom stolu obavezno je prisutna votka. Samo u Rusiji nije tako jaka kao kineski „maotaj“ od 50-60 stepeni.

Gde je praznik, tu je i ljubav. Po mišljenju psihologa, najveći broj začeća dešava se u periodu praznika kad se ljudi opuštaju, zaboravljaju na probleme i mogu da uživaju u druženju. Dakle, u Kini vrhunac broja rađanja pada na oktobar-novembar. Drugim rečima, Nova godina s demografske tačke gledišta igra vrlo bitnu ulogu, bez obzira na to s kakvom ironijom to neko može da shvati. Tako da vlada Kine, koja već dugi niz godina sprovodi politiku „jedna porodica – jedno dete“ ima o čemu da porazmisli. Možda da se umesto oštrih ograničenja u odnosu na institut porodice jednostavno skrate novogodišnji slobodni dani?

Sad se oni tradicionalno završavaju grandioznim Festivalom fenjera, kad se u gradovima i selima odvijaju masovna slavlja, kostimirane procesije i skoro svako veče grme vatrometi.

Ljubov Kurjanova,