Još jedan konkurent „tokovima“ Gasproma?

Grčka, Italija i Albanija planiraju da potpišu u atini međuvladin sporazum o izgradnji Transjadranskog gasovoda. Njegova maršruta prolazi od grčkog grada Komotini u Albaniju i nadalje preko dna Jadranskog mora do italijanske luke bindizi.
U kojoj meri taj događaj ometa interese Rusije, razmišlja genralni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

- Ova varijanta se razmatra u EU kao jedna od priroitetnih. Ali nikakvu konkurenciju evropski gasovodni projekti, i Transjadranski gasovod, ni Transatadolijski, ni poznati Nabuko, ni već sasvim smešan Beli tok iz Gruzije u Evropu, našem Južnom toku ne čine. Iz jednoj prostog razloga – sve bez izuzetka ove cevi su orijentisane na jedini izvor gasa u Azarbejdžanu! Tačnije, na drugu liniju nalazišta Šah-Deniz, čiji završetak razvoja je planiran za 2017. godinu, ali realno eksploatacija će započeti negde 2018.19. godine. Pri tome njegov kapacitet je 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od kojih 6 milijardi kubnih metara će pripasti Turskoj. I samo 10 će otići na evropsko tržište. A koji je to konkurent Južnom toku sa njegovim kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara?

Da li evropljani razmatraju i druge izvore gasa, osim azarbejdžanskog? Prvobitno, ističe ekspert Simonov, zaista su razmatrani i Irak, i Iran, i Turkemnija. Ali u Iraku, kako se ispostavilo, prognoze su bile pogrešne. Čitav postojeći gas otići će na potrebe sopstvene ekonomije, koja se brzo obnavlja. Od Iranaca Evropa ne može da kupuje gas iz političkih razloga: deluje embargo. Sa Turkmenistanom je druga situacija:

- Kako bi se dobio turkmenski gas, treba izgraditi cevovod preko dna Kapsijskog mora. A to ne može da se učini: pravni status Kaspija (more ili jezero?) nije određen. Već 10 godina Trukmeni nas plaše da će sutra početi da grade... I znaju da kršenje međunarodnih normi može da izazove ozbiljnu reakciju Rusije, sve do vojne. Ako se nešto desi, mogu da se potope cevi. Mislite da bi se u takvoj situaciji SAD zaustavile pred primenom sile?

Jednom reči, druge nade osim u Baku Evropa nema. Ali kada će se ovaj gas pojaviti, ne zna se. A resursna baza Južnog toka jasno je određena. Grade se dva cevovoda, koji spajaju kompresionu stanicu Ruska sa sistemom ruskih gasovoda koji pumpaju plavo gorivo sa Jamalskih nalazišta. Ekspert ističe:

- Problema sa ispunjenjem cevi za nas nema, što je važan argument za investitora. Jednom reči, nikakav međuvladin dogovor o izgradi Transjadranskog gasovoda neće ubzati projkat, ali on nema garantovanog isporučioca gasa.

Nabuko i Transjadranski gasovod koji postoje samo na papiru već su dobili satus transevropskih magistrala, tačnije izvedeni su van delovanja Trećeg energetskog paketa. Južnom toku Brisel ne žuri da da takav izuzetak. To je glavni problem, ističe Konstantin Simonov.

- Za sada ne postoje dogovori sa evropljanima kako će Treći energetski paket u cilju liberalizacije gasnog tržišta regulisati pristup Južnom toku drugih isporučilaca sirovine, osim ruskih. EU može da prinudi akcionare kopnenog dela Južnog toka na alteranativu. Ali to može da bude samo azarbejdžanski gas. Tada na tursko-bugarskoj granici, gde planira da stigne kraća varijanta trase Nabuko – Nabuko vest, mora da se napravi veza sa Južnim tokom. Nevolja je samo u tome što uz takvo stanje stvari za evropske gasovode uopšte neće ostati azarbejdžanske sirovine.

Gajane Hanova,