Kosmos i sumnje

Da li je iranski majmun bio u kosmosu za vreme trijumfalnog leta o kojem je Teheran saopštio 29. januara? U svetskim medijima ne jenjavaju sporovi. Glas Rusije je utvrdio šta misle u svetu o svemogućim sumnjivim dostignućima.

Izdajnički mladež

Nema odgovora na pitanje da li je bio isti majmun koji su iranski mediji pokazali pre leta i kosmos i posle njega. Svetske agencije su obratile pažnju da je majmun koji je savljen u sedište raketne kapsule iznad desnog oka ima veliki primenti mladež. Zverka prikazana posle leta nije imala, a dlaka joj je bila tamnija. Kada su u stranoj štampi počeli komentari, Teheran je nekoliko dana ćutao, a zatim je optužio svoje novinare da su oni objavili fotografiju jednog od rezervnih majmuna, umesto „kosmonauta“. Kosmonaut se posle suborbitalnog leta vratio na zemlju živ i netaknut, uzdigavši se na 120 kilometara. Između ostalog kosmički proboj Teherana se podudario sa danima svečanosti povodom godišnjice islamske revolucije. Urednik lista Novosti kosmonautike Igor Afanasjev i dalje ima sumnje.

Iranci su pre toga govorili da su imale neuspešna lansiranja. I ovo lansiranje... znam postoje sumnje stranih eksperata. Ali meni se čini da treba pažljivije pogledati. U datom trenutku Iran nema potrebu da falsifikuje lansiranje. Zato što, za razliku od drugih zemalja, Iran je izjavljivao tačno kada je imao regularna lansiranja. I ćutao kada je imao neuspešna, za razliku od Severne Koreje.

Falsifikacija ako je i postojala, praktično ju je nemoguće dokazati. Raketa nosač Safir pomoću koje je realizovan suborbitalni let, mogla je da pogidne kapsulu sa majmunom na 120 kilometara. Tako smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Podsećam da je Safir prilično slaba raketa ona dozvoljava lanisranje satelita na niske orbite. U datom slučaju bilo je reči o tome da je kapsula odletela iznad gornje granice atmosfere. U suštini to je bio samo napuštanje i momentalno vraćanje u atmosferu. Da li je majmun mogao da preživi? Da. Drugo je pitanje što niko to ne može da potvrdi. Ipak, polazeći od moje komunikacije sa iranskim kolegama, može se izvesti zaključak da je majmun mogao da sleti živ. Ozbiljnih razloga da se tvrdi da se on vratio mrtav za mene nema. Ni malo ne sumnjam u to da su aktualne mogućnosti Irana za izbacivanje mikrosatelita na nisu orbitu sasvim realne. Da, prošle godine je bilo neuspešnih lansiranja. Ipak najmanje 5 iranskih startova je bilo uspešno.

Mehuri i svetlo

Za razliku od iranskog lansiranja, izlazak kineskog tajkonauta u kosmos 2008. godine prenosio se na Internetu, gde je na raznim resursima ostalo mnoštvo kopija čitavog snimka i njegovog dela.

Ipak nis stručnjaka je došao do zaključka da umesto izlaska u kosmos bilo je njegovo isceniranje, snimljeno pod vodom u specijalnom bazenu. Zatim su na sliku broda i tajkonauta montirali Zemlju snimljenu sa orbite. Koji su argumenti skeptika koji smatraju let lažnim?

- zemlja je previe daleko od kosmičkog broda. Kako bi ivica zemljine kugle vizualno imala toliku krivinu, brod treba da se popne najmanje na 800-1000 kilometra, a na tim visinama pilotirani brodovi ne lete.

- čudno je brzo kretanje oblaka na Zemlji.

- od tajkonauta i iz poklopca broda nagore se popelo nekoliko mehura koji liče na mehure vazduha. Otkud oni u kosmosu?

- Kada se tajkonaut okreće, u ogledalskim delovima skafandra odražava se blesak svetla. On liči na plafonjerke u prostorijama u kojima je bio bazen.

Ali ovi argumenti ne ubeđuju Igora Afanasjeva.

- Tu nema sumnje da je došlo do izlaska u otvoreni kosmos. Šta više, prilikom pripreme i prilikom samog izlaska Kine prisustvovali su ruski stručnjaci koji su pomagali da se pripreme skafandri.

Avetinjski satelit

April 2009. godine. Severna Koreja je lansirala satelit Sjajna-zvezda-2. Po tvrđenju Pjongjanga, nosač Inha-2 je izbacio satelit u orbinu, odakle je on prenosio patriotske pesme. Prema podaciam Južne Koreje i SAD, raketa je bila balistička Tephodon-2 i ubrzo posle starta zajedno sa teretom je pala u oekan. Ruska sredstva monitoringa su istakla da se novi objekat u obiti nije pojavio.

Šta misli Igor Afanasjev povodom leta severnokorejskog satelita?

- Realni faktori podmetanja su postojali samo u Severnoj Koreji. To je bio čisto ideološki demarš, trebalo je pokazati pre svega građanima svoje zemlje da su oni lansirali satelit. za stranu publiku oni nisu insistirali na uspehu lansiranja. Mada za čitav svet nije bilo sumnje da je raketa neuspešno izbačena.

Opet o Mesecu

U falsifikaciji postoje granice. Oni koji kategorično odriču činjenice leta iranskog majmuna i izlazak tajkonauta u kosmos, mogli bi da se sete ekspedicije Apolona na Mesec. Prema prikazanim filmskim kadrovima neki eksperti izvode zaključak da je iskrcavanje bilo imitacija.

Postavlja se pitanje zašto je mesečeva tema počela više da se razmatra u novom veku, a ne 80-ih godina? Jer za SSSR sve ove sumnje su mogle da budu dobar adut u ideološkoj borbi. Ali Moskva tada to nije iskoristila, za šta može da bude nekoliko objašnjenja. Kosmos nije bio arena ideološke borbe. Deo informacija o Mesecu mogao je da ispliva i kasnije. To je dalo podsticaj za grandiozno revidiranje svega što je Amerika uradila u kosmosu. Jer uvek se smatralo da su dostignuća SAD u sferi kosmosa neosporna. A tu se desila pogibija posade Čelendžera, zatim Kolumbije. Usput se ispostavlja da su šatlovi zastareli, njihov program treba zatvarati, a drugi američki brod za prebacivanje astronauta na MKS jednostavno ne postoji. U tom kontekstu se pažnja okrenula Mesecu. Snimci koje je snimila posada Apolona izazvali su sumnje mnogih eksperata, a NASA do danas na sporne momente nije jasno odgovorila.

Špekulacija i realna dostignuća

Ali vratimo se Iranu i Severnoj Koreji. Mnogo informacija u tim zemljama se daje ne baš konkretno. Na primer, kada Iran govori o lovcu pete generacije i prikazuje samo maketu. Ili govori o lansiranju svojih raketa, umesto kojih prikazuje start kineske rakete. Ako se uzme u obzir zatvorenost Severne Koreje, može se dopustiti da informacije koje stižu odatle nisu uvek tačne i ne mogu uvek da se provere. Pjongjang treba da pokaže da ima više mogućnosti nego što realno ima. Kinu je za to teško optužiti.

Što se tiče Irana, zapadni mediji čak tvrde da starta rakete sa majmunom nije uopšte bilo. Ali postoje sredstva kontrole koja omogućavaju da se bez sumnje otkrije lansiranje svake rakete nosača i odvajanje faza, podvlače eksperti Glasa Rusije. A neke zemlje mogu i svesno da izokrenu realna dostignuća Irana, Severne Koreje i Kine. Mada slučaji falsifikacije sa njihove strane takođe nisu sasvim isključeni. Sve to liči na klasični informacioni rat.

Boris Pavliščev,