Svet u mreži totalnog praćenja

Objavljujući na internetu svoje lične fotografije s različitim komentarima, većina korisnika ne razmišlja o tome da se dobrovoljno izlaže kontroli mnoštva zainteresovanih lica i organizacija. Niz kompanija, specijalizovanih za programsku podršku, pravi softverske programe za praćenje ljudskih aktivnosti uz pomoć podataka objavljenih na sajtovima socijalnih mreža s otvorenim pristupom.

Da se ne bi izazvale nepotrebne diskusije ovakve aktivnosti se po pravilu odvijaju tajno. Ovih dana su novinari britanskog lista The Guardian govorili o najnovijem kompjuterskom programu RIOT (Rapid Information Overlay Technology), koji je napravila američka kompanija za odbranu Raytheon. Obrađujući i poredeći skupove informacija prikupljene na sajtovima Twitter, Facebook, Foursquare i njima sličnim, softver potpuno rekonstruiše svakodnevni život „objekata“ posmatranja. Posmatrač dobija detaljnu strukturnu šemu odnosa pojedinca s njegovim kolegama, poznanicima, bližim i daljim rođacima. Karta pomeranja „objekta“ s detaljnim navođenjem maršruta i stanica se daje u prilogu. Program RIOT stvara skoro moralno-psihološki portret čoveka, uključujući njegove navike, slabosti, pa čak i potencijalne motive ovih ili onih postupaka.

Po tvrdnji predstavnika Raytheon, kompanija do sada nikome nije prodala svoj softver. Međutim, u skladu s američkim normama za regulisanje izvoza, program RIOT spada u kategoriju „EAR99“, koja u većini slučajeva dozvoljava vršenje isporuke kupcima bez prethodnog dobijanja licence.

U principu, svi mi već nekoliko godina živimo „pod zvonom“ tvrdi u intervju za „Glas Rusije“ stručnjak za medije i član Društvene komore RF Anton Korobkov-Zemljanski:

- Odnosno, sve podatke koje često ostavljamo u mreži s otvorenim pristupom, nije teško prikupiti čak i uz pomoć današnjih pretraživača, a da ne govorimo o nekoj specijalnoj programskoj podršci. Zato se pojavljuje pitanje kome može biti potrebno da nas prati. To su velike kompanije i brendovi koji znajući motive našeg ponašanja i, neke navike, mogu da nam nude robu i reklame usmerene na određenu grupu potrošača. Razume se, ovakva sredstva kontrole ne pripadaju ekskluzivno specijalnim službama, na njima rade privatne kompanije u celom svetu i nema nikakvih garancija da neće dospeti u ruke zlonamernika.

Organi za očuvanje reda i specijalne službe uz pomoć socijalnih mreža mogu prilično efikasno da prate i kontrolišu ljude, ističe generalni direktor Agencije za obaveštajne tehnologije „R-Tehno“ Roman Romačov. Međutim, ne radi se o nekakvom totalnom praćenju, istakao je on u intervjuu za „Glas Rusije“:

- Ovde se može govoriti o tome da će vas pratiti oni kojima to bude potrebno. Dakle, ako objavljujete o sebi određene informacije u društvenim mrežama, budite spremni na to da se date informacije mogu koristiti protiv vas. Na primer, ne preporučuje se objavljivanje informacija o sopstvenoj porodici, fotografija svoje porodice, informacija o mestima koja posećujete, podaci o svojim nekretninama, o svojim vozilima.

Po mišljenju Romana Romačova, pravljenje programa kao što je RIOT je samo još jedna, predskazana i očekivana faza u opštem razvoju svetske paučine.

- Ipak, prilično se brzo bližimo tome da ćemo biti praćeni svuda – i u virtuelnom, i u realnom prostoru. Već danas su u velikim gradovima video kamere postavljene na svakom ćošku – na raskrsnicama, u prodavnicama, hotelima, restoranima, kancelarijama, menzama, kabinetima, pa čak i toaletima. U SAD kompanija DARPA radi na izradi kibernetskog kompleksa koji je u stanju da prepoznaje potencijalne zločince u velikim masama ljudi. U elektronskoj banci podataka čuvaće se paterni – modeli normalnog i sumnjivog ponašanja. Naučnicima je preostalo da nauče program da razlikuje video-lik koji odgovara ovom ili onom modelu. Nije isključeno da se postepeno realnost postaje Spilbergov film antiutopija „Posebno mišljenje“, u kojem čak ne ni namera, već jednostavno misao o zločinu predstavlja osnovu za hapšenje ili ubijanje potencijalnog prekršioca zakona.

Ipak, ako se može verovati stručnjacima, zasad ni kontrola u mreži, ni video posmatranje ne prete statistički prosečnim građanima. Ako nemaju problema sa zakonom i ako se ne izdvajaju prevelikim imetkom, ne treba da se plaše da će dospeti u vidno polje specijalnih službi, međunarodnih prevaranata, zločinaca i terorista.

Nikita Sorokin,