Glas Rusije ne daje mira rumunskoj kontraobaveštajnoj službi

Rumunija je jednistvena zemlja, njena doktrina nacionalne bezbednosti otvoreno ubraja štampu u izvore opasnosti po državu i pravni poredak. Rumunski novinari rade u uslovima presinga bezbednosnih struktura, a pretvaranje novinara u informatore specijalnih službi koji su primorani da cinkare kolege sasvim je uobičajena stvar.
Šta više, kada je pitanje o nedopustivosti sličnih dejstava specijalnih službi bilo izneto na razmatranje Evropskog parlamenta, rumunski poslanici su tražili da specijalne službe sačuvaju pravo da aktivno vrbuju i deluju na novinare. Tako ne čudi što Glas Rusije, na koji je nemoguće delovati metodama uobičajenim za rumunske vlasti, izaziva u Bukureštu histeriju. U poslednjih 6 meseci napadi na Glas Rusije su se čuli od strane predsednika Rumunije, jednog od rukovodioca propredsedničke parlamentarne stranke, predsednika Instituta za spoljnu politiku u Rumunskoj akademiji nauka, savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Rumunije i bivšeg rukovodioca spoljne obaveštajne službe. A broj agresivnih napada od strane rumunskih novinara čak se ne može ni izbrojati.

U istim tradicijama je nedavno dao intervju rukovodilac Rumunske službe informisanja (kontraobaveštajne službe) George Majora poznato po svom rusofobskom stavu u izdanju Romania Libera, gde je između ostalog rekao da su materijali Glasa Rusije nedovoljnog visokog kvaliteta. Ipak mišljenje rukovodioca rumunske specijalne službe se razilazi sa mišljenjem rumunskih čitalaca Glasa Rusije, čiji broj se u poslednjih 12 meseci uvećao za 660% i rumunskih novinara koji često u potpunosti citiraju materijale sajta Glasa Rusije.

Očigledno da je jedan od uzroka brige rumunske strane dobra informisanost Glasa Rusije o tome šta se dešava unutar netansparentnih rumunskih struktura. Često ruski sajt je bolje informisan nego rumunski novinari. Na sajtu se često objavljuju interne informacije rumunskih struktura ili političkih stranaka. I ponekad njihove informacije bolje od rumunske štampe daju predstavu o tome šta se tamo dešava.

U intervjuu gospodin Major je dao rumunskim organizacijama prijateljski savet da ograniče komunikaciju sa Glasom Rusije. Ipak treba primetiti da je sitaucija kada rumunski disidenti, pa i obični čitaoci dolaze na medijsku platformu Glasa Rusije kako bi izrazili svoje misli, bila stvorena zajedničkim naporima rumunskih specijalnih službi i šampe. Rumunske vlasti blokiraju dostup medijima za one koje smatraju nepoželjnim i opasnim i da ne dele evroatlantske vrednosti. A još čitaoci i disidenti cene uverenje da u redakciji Glasa Rusije nema zvaničnih i nezvaničnih kontrolora rumunskih specijalnih službi koji cenzurišu nezgodne materijale. Simptomatično je što neki rumunski novinari samtraju da kontraobaveštajna služba treba da se zaintersuje za autore Glasa Rusije. Istina na pitanje Romania Libera da li su kontraobaveštajnoj službi poznata imena onih koji tamo objavljuju, George Major je rekao samo da mi sami pridajemo materijalima tog sajta nezasluženo veliki značaj.

Pri tome nedavno je pronađeno da je saradnik rumunske kontraobaveštajne službe bio na dužnosti zamenika glavnog urednika najpopularnijeg opozicionog izdanja. Prema dokumentima koji su procurili u opozicionu štamu, vidi se da je ovaj agent pod prikrićem morao da piše opravedanja i dobija ukore ako se u listu pojavi materijal koji dotče ekonomske ili administrativne interese specijalnih službi. Ne čudi što poverenje prema rumunskoj i zapadnoj štampi pada, a interesovanje za Glas Rusije i dalje raste. Mnogi rumunski čitaoci ukazuju na ironiju priče: do 1989. godine rumunske vlasti su ubeđivale svoje građane da ne slušaju Glas Amerike i on je bio popularan. Sada se slična situacija dešava sa Glasom Rusije, čiji uticaj pokušavaju da minimalizuju i čije materijale oštro kritikuju rumunske vlasti.

Kada tekstovi Glasa Rusije ne bi privlačili veliko interesovanje publike, teško da bi rukovodstvo rumunskih specijalnih službi poklanjalo ruskom sajtu toliko pažnje. U nedavnom televizijskom intervjuu bivši rukovodilac Spoljne obaveštajne službe Rumunije, bivši premijer Mihail Rezvan Ungurjanu je priznao: Od novembra prošle godine stekli smo utisak da Glas Rusije zna mnoge stari koje su za nas nedostupne. Aluzije, ponekad vrlo oštre, veze među ljudima, razni prećutkivani biografski askpeti.

U celini može se konstatovati nesposobnost zvaničnog Bukurešta da se pomiri sa postojanjem pravog nezavisnog medija u odnosu na njega kao što je Glas Rusije. Na sreću, Glas Rusije radi za potrošače informacija, za svoje čitaoce, i samo njihovo mišljenje treba da uzima u obzir.

Valentin Mindrešesku,