Biblioteka Šnejersona ostaje u Rusiji

Knjižni rat nastavlja se i već je stvorio ozbiljne probleme. Ortodoksalni pokret Agudas hasidej Habad odbacio je kompromisni predlog Moskve da se osigura neometani pristup tim knjigama i rukopisima koji čine takozvanu biblioteku Šnejersona i koji su i tako dostpuni svim zainteresovanim u Ruskoj državnoj biblioteci.

Treba napomenuti da je nedavno sud okruga Kolumbija obavezao vladu Rusije da plaća po 50 hiljada dolara kazne za svaki naredni dan boravka zbirke Šnejersona van Amerike. A predsednik Putin je predložio da se knjige predaju Jevrejskom muzeju i centru tolerancije u Moskvi. Pri tome šef države je izrazio žaljenje što je diskusija izbila u ravan konfrontacije, dodavši: Biblioteka ne pripada nekoj pojedinačnoj jevrejskoj opštini.

- Ona pripada i našoj ruskoj jevrejskoj opštini takođe, i uopšte ona pripada ruskoj državi pre svega. I ako mi sada pristanemo da neka svojina ruske države bude nekom predata, mi otvaramo Pandorinu kutiju. Ako sada počnemo da zadovoljavamo tužbe ove vrste, neće biti kraja takvim pretenzijama.

Takozvana biblioteka Šnejersona je zbirka judejske religiozne literature od 12 hiljada knjiga i 50 hiljada rukopisa, koje su od 1772. godine skupljali hasidski ravini koji su živeli u mestu Ljubaviči Mogiljevske gubernije Ruske carevine (sada Smoljenska oblast RF). 1915. godine za vreme Prvog svetskog rata šesti rabin ljubavičkih hasida Jozef Šnejerson je dao deo biblioteke na čuvanje u skladište knjiga u Moskvi i 1918. on je bio nacionalizovan. Drugi deo zbirke, oko 25 hiljada stranica rukopisa, Šnejerson je odvezao u Rigu, zatim prebacio u Poljsku. Tamo je ona 1939. godine dospela u ruke nacista i našla se u Nemačkoj. Posle pada Trećeg rajha arhiv Šnejersona zajedno sa drugim trofejskim dokumentima su prebacili u Moskvu. Pri tome rabin je umro 1950. godine, ne ostavivši nikakav testament povodom biblioteke.

Pitanje je postalo ponovo aktualno pošto je vašingtonski federalni sudija Rojs Lambert u avgustu 2010. rešio da se vrate upravo američkim hasidima knjige Šnejersona. A dve godine kasnije sudija je rešio da stavi Rusiju „na brojčanik“.

U svakom slučaju rusko MSP je odbacilo sve pretenzije hasida, nazvavši sudske odluke u njihovu korist pravno ništavnim.

A za sada je njujorški Metropliten muzej otkazao slanje 35 dela francuskog kreatora s početka 20. veka Pola Puarea u Moskvu – trebalo je da ona budu izložena u Kremlju. Kao odgovor na kulturni moratorijum ruski muzeji takođe ne žure da izlažu u SAD. Pregovori oko biblioteke Šnejersona za sada nisu dali nikakav rezultat, zato je rat sudija oko knjiga sa svim skandaloznim atributima uspeo. I verovatno legendarni rabin bi se začido kada bi saznao kakav će grandiozni skandal oko njegove zbirke izbiti u novom veku.

Ljubov Kurjanova,