Evropska unija uslovljava Ukrajinu i Srbiju

Pre nekoliko dana su najviši zvaničnici Evropske unije nedvosmisleno i krajnje otvoreno dali do znanja Ukrajini da ne može sedeti na dve stolice, već mora jasno da izabere između dve opcije - Carinska unija s Rusijom ili zona slobodne trgovine sa EU. Na isti način Evropa će zahtevati i od Srbije da se u procesu približavanja Uniji odrekne Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji je i srbska državna agencija za strana ulaganja SIEPA označila kao jedan od najjačih aduta koje Srbija ima u privlačenju stranih ulaganja.

Dakle, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i lideri Evropske unije su predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču poručili da ne može imati jedno i drugo, pri čemu je Barozo doslovno rekao: “Jedna zemlja ne može istovremeno da bude članica Carinske unije i da bude u zajedničkoj zoni slobodne trgovine sa Evropskom unijom. To nije moguće.”

Ukrajina smatra da bi joj ulazak u Carinsku uniju koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, doneo veliku korist zbog toga što bi u tom slučaju plaćala ruski gas po povlašćenoj i mnogo manjoj ceni, za razliku od sadašnje, neuporedivo veće, tržišne cene. I Rusija smatra da bi u Carinskoj uniji Ukrajina imala veću ekonomsku korist nego od saradnje sa EU, a ukrajinski ekonomski stručnjaci smatraju da je za tu zemlju suviše velik rizik od gubitka istočnog tržišta, dok je istovremeno moguće da ne bi uspeli da privuku zapadne kupce.

Do sada Ukrajina nije htela da se opredeljuje između zone slobodne trgovine sa EU i Carinske unije, nego je vodila politiku saradnje sa obe strane, ali posle otvorenog uslovljavanja koje je stiglo iz vrha Evropske unije, Ukrajina više neće moći da u ekonomskom smislu bude kuća sa dvoja vrata, koja je jednako okrenuta prema EU i Carinskoj uniji.

Ovaj ukrajinski primer je vrlo značajan i za Srbiju, zato što je više nego jasno da bi i ona na svom evropskom putu morala da se odrekne postojećeg Sporazuma o slobodnoj trgovinisa Rusijom. To je javno potvrdio i šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer, kada je rekao da Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije neće moći da opstane ako se priključimo Uniji.

Podsetimo se, pomenuti Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije je potpisan još 2000. godine radi produbljivanja i unapređenja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje i on omogućava da se za robu koja je poreklom iz Srbije, ne plaća carina kada se plasira na tržište Rusije. Značaj tog sporazuma je utoliko veći ako se uzme u obzir da je Srbija jedina zemlja na svetu, izvan bivšeg Sovjetskog Saveza, koja je uspela da ga dobije. Režim slobodne trgovine u skladu sa tim Sporazumom predviđa oslobađanje od plaćanja carine za većinu srbskih i ruskih proizvoda u uvozu i izvozu.

Zato se pokazalo da su bila neutemeljena uveravanja nekih proevropskih stranaka u predizbornim duelima, da dalje evropske integracije Srbije ne podrazumevaju narušavanje tradicionalno bliskih odnosa sa Rusijom, te da se neće postavljati pitanje slobodne trgovine između Srbije i Rusije, a to su najubedljivije pokazale navedene izjave Baroza i Dežera.

A da li bi i koliko od toga Srbija imala štete, možda najbolje govori već pomenuti stav srpske državne agencije za strana ulaganja, koja Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom definiše kao jedan od najvažnijih aduta koje Srbija ima u privlačenju stranih investicija.

Ratko Paić,