Berlin spreman da blokira stupanje Bugarske i Rumunije u šengen

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih zapretio je da će njegova zemlja blokirati pridruživanje Bugarske i Rumunije šengenskom prostoru. Planirano je da će ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica EU razmotriti ovaj problem za svom zasedanju u četvrtak. Ipak strog stav Berlina, pre svega, primoraće ministre da skinu pitanje sa dnevnog reda, smatra naš komentator Petar Iskenderov.

Među konkretnim primedbama Bukurešta i Sofije visok je nivo korupcije i organizovanog kriminala, slabost državnih institucija, nedovoljna kontrola migracionih tokova i bezbednosti državnih granica. Ne u korist kandidatima za šengen zonu ide i migraciona statistika iste te Nemačke. Ako je 2007. godine u ovoj zemlji živelo 64 hiljade izbeglica i ilegalnih migranata iz Bugarske i Rumunije, pre svega Roma, sada se njihov broj procenjuje već na 180 hiljada, a ni malo nije smetalo postojanje viznih procedura.

Ne čudi što oko 70% Nemaca smatra da će prijem Bugarske i Rumunije u šengen zonu pretvoriti Nemačku u ciganski tabor u pravom smislu te reči. Sa ove tačke gledišta može se reći da EU danas žanje plodove svog masovnog proširenja 2000. godine. Ipak teško da je tada Brisel imao drugi izbor, podsetio je za Glas Rusije šef katedre za evropske integracije MGIMO MSP Rusije Nikolaj Kavešnikov.

- Smatram da je Zapadna Evropa u izvesnoj meri potcenila sve negativne posledice proširenja EU. Oni su smatrali da, govoreći običnim rečima, sve će se nekako srediti. Ali sa druge strane, neki drugi put EU nije imala. Ne treba zaboraviti da EU i njegovo proširenje nije samo socijalno-ekonomski projekat, već i politički.

Treba istaći da je sdubina rumunske i bugarske prijave za stupanje u šengen zonu samo deo šireg problema funkcionisanja samog bezviznog prostora. Prošle godine niz zemalja članica EU na čelu sa Danskom postavio je pitanje privremene obnove pogranične kontrole čak unutar samog šengena. Slična raspoloženja ni malo ne povećavaju šanse Rumunije i Bugarske, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- Brisel smatra da za sada ove dve zemlje nisu spremne. One nisu još do kraja uklonile prepreke vezane za pitanja migracije, između ostalog u prvom redu za pitanja spoljne migracije. Teško mogu da zamislim da Brisel sada izađe u susret Bugarskoj i Rumuniji.

A poslednji ekser u poklopac bugarskog i rumunskog sanduka zabila je najverovatnije aktuelna kriza vlade u Bugarskoj. I mada u Rumuniji situacija sa te tačke gledišta deluje stabilnije, obe zemlje treba da idu zajedno. I za sada ovom paru put ka šengenskom vrhu je zatvoren.

Petar Iskenderov,