Program pomoći zemljama u razvoju nije efikasan po definiciji

Na Zapadu se sve češće čuju glasovi skeptika koji osporavaju tradicionalnu pomoć zemljama u razvoju.

Povod za novi talas sporova bili su sveži podaci Svetske banke: prošle godine radni migranti su prebacili u domovinu više od 500 milijardi dolara. Smatra se da je pružanje posla mnogo efikasniji način da se izvuče jedan čovek (ili ceo narod) iz bede, nego da se hrani za svoj račun, uvodeći i vaspitavajući filozofiju socijalnog gotovanstva. I pošto radna delatnost migranata u tuđini odavno predstavlja jedan od glavnih izvora priliva strestava u nacionalne ekonomije siromašnih zemalja, eksperti dovode u sumnju svrsishodost međunarodne finansijske pomoći.

Tim pre što veći deo zapadne finansijske pomoći ostaje na bankarskim računima nacionalnih elita, koje upravljaju u siromašnim ili u zemljama u razvoju. Govori zamenik direktora Analitičkog odeljenja Moskovskog centra fondova Jelena Černolecka.

Mogućnost rada u razvijenim zemljama podržavaju zemlje u razvoju. Ali pri tome pomoć koju pružaju razvijene zemlje onima u razvoju po pravilu ne ide direktno stanovništvu. Vrlo često to su neki ekološki projekti ili projekti zdravstva. Ima saradnje različitih zemalja, od kojih svaka zauzima svoju nišu. Ako govorimo o onim zemljama gde je prednost jeftina radna snaga, ovde će ili biti postepeno povećanje standarda, kvaliteta stručnjaka i prelazak na novi ekonomski nivo, ili će zemlja ostati glavni isporučilac migranata.

Ekspertska zajednica u takvoj pat situaciji teško može da da konkretne preporuke. Nema posebnog smisla pomagati, ali ne pomagati takođe se ne može, makar iz moralnih razloga.

Govori direktor analitičke uprave kompanije Alpari Aleksandar Razuvajev.

- Besplatni sir je samo u mišolovci. Politička komponenta ovde ima važnu ulogu. Pomoć je pomoć, ali ako mi pogledamo poslednjih 30 godina, bogati su postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Ja ne bih precenjivao pomoć. Bogate zemlje strogo sprovode svoju liniju. A siromašne... One jednostavno nisu imale sreće.

Sasvim je očigledno da tradicionalni model pružanja pomoći zemljama u razvoju nije više aktualan i da treba da bude iz osnove revidiran. Danas je to malo verovatno, ali u perspektivi moglo bi da se razmisli o formiranju neke alterantive. ali takav sistem može da bude formiran samo na bazi pravednijeg svetskog poretka nego što je onaj koji trenutno postoji.

Sergej Duz,