Lepota koja neće spasiti svet

Rusija se zamislila nad izgradnjom gigantske solarne centrale koja će iz komsosa prenositi energiju na Zemlju. Takvu inicijativu dala je glavna naučna ustanova Roskosmosa – Centralni Naučno-istraživački institut mašinogradnje.

Koncepcija da se napravi ovakva centrala nije nova, predložio ju je još 1968. godine u SAD Pit Glejzer. Suština je u tome da se na Zemlju prenosi električna struja sa gigantskog solarnog panela. Kako bi se sakupila potrebna snaga, panel treba da ima površinu od nekoliko kvadratnih kilometara. Najbolje je da se postavi na geostacionarnoj orbiti. Odatle električna energija, transformisana u snažan mikrotalasni tok, biće usmerena na Zemlju, gde će biti postavljeno veliko antensko polje. Tamo će se mikrotalasi ponovo pretvarati u električnu energiju.

Centralni Naučno-istraživački institut mašinogradnje predlaže da se umesto mikrotalasa uzme laser. Radijski zrak se loše fokusira, zato bi za prijemnu antenu morali da se izdvoje kvadratni kilometri zemlje. U laserskoj varijanti površina će se umanjiti nekoliko desetina puta. Istina, laseri potrebne snage za sada ne postoje, ali može da se uzme mnogo infracrvenih laserskih dioda, raspoređenih po solarnom panelu. Njihovo zračenje se sumira i prenosi na Zemlju.

Planovi za izgradnju do 2030-40. godine kosmičkih centrala već postoje u SAD, Japanu, Evropi i Kini. I to što će se njima pridružiti Rusija sasvim je zakonomerno, smatra akademik Ruske akademije kosmonautike Aleksandar Železnjakov.

- Mi takođe treba da razmišljamo nad tim pitanjem. Ako energetika iz kosmosa bude jeftina, tada je to korisno, zato što Zemlja odavno oseća energetsku glad. Treba misliti o budućnosti. Tu nisu samo pitanja konkurencije sa drugim zemljama. To je ekonomija. Mi gradimo nove centrale na Zemlji, i ako budu postojale mogućnosti da se napravi nešto slično u kosmosu, zašto da ne?

Zamenik glavnog urednika lista Novosti kosmonautike Igor Lisov kaže da je ideja lepa, ali da zahteva gigatnska ulaganja. I zato je ekonomski nesvrsishodna.

- Treba sagledati situaciju otvorenih očiju i ne predstavljati željeno kao realno. Ni u jednoj od zemalja se ne vode ozbiljni radovi koji bi izašli makar na nivo eksperimenata za predaju energije iz orbite na zemlju.

Projekat igra na mitu da će se uskoro energija za čovečanstvo iscrpsti. Ako se naravno smatraju kao njeni izvori samo nafta i gas. ali verovatno će biti osvojeni i drugi zemaljski videovi, ista ta termonuklearna sinteza. Njenom pojavom kosmička central ateško da će biti potrebna, uveren je dopsni član RAK Andrej Ionin.

- Vrlo je skupo izbaciti stanicu u orbitu, zatim je koristiti. Da već ne govorim o uticaju na ekologiju Zemlje. Ne daj Bože da se laserski zrak pomeru i stranu. Šta će se desiti na Zemlji? Ne znamo kako će to uticati na ozonski sloj: neće li laser bušiti ozonske rupe? Posledice će koštati sto puta više od cene dobijene električne energije. Predlogu Centralnog naučno-istraživačkog instituta mašinogradnje treba priložiti izveštaje ekologa i ekonomista.

Detaljni projekti, ako budu i realizovani, onda ne uskoro. Ali voditi istraživanja u tom pravcu ipak je potrebno, smatraju eksperti. U procesu može da se pojavi mnogo zanimljivih tehničkih rešenja, na primer, formrianje efikasnijih lasera ili solarnih baterija.

Boris Pavliščev,