Dokle će Srbija biti evropski lider u pušenju?

Poznata je činjenica da pušači u Srbiji čine jednu trećinu svih punoletnih građana, a to je zvanično potvrdio i Institut za javno zdravlje u Beogradu. Koliko je situacija po tom pitanju alarmantna, dovoljno govori podatak da se u zemlji svakog dana popuši skoro 70 miliona cigareta, a od posledica te štetne navike, godišnje u Srbiji umre čak 16.000 ljudi, koliko na primer ima stanovnika cela opština Lajkovac.

Iako je još 2005. godine u preventivne svrhe donet Zakon o zabrani pušenja, a kasnije i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, sve je to bilo u najvećoj meri neefikasno, zato što su nakon stupanja na snagu poslednjeg pomenutog zakona, tokom prethodne godine izrečene svega 44 kazne, a broj aktivnih pušača se nije bitno smanjio, te on i dalje iznosi 33%.

Stoga nije nimalo čudno što je časopis „Vol strit žurnal“, koristeći podatke od pre nekoliko godina, svrstao Srbiju na sam svetski vrh po broju popušenih cigareta, navodeći da svaki stanovnik Srbije popuši u proseku osam cigareta na dan.

Mada i druge zemlje imaju iste ili slične probleme sa brojem pušača, neke od njih povlače odlučnije mere na suzbijanju opasne nikotinske navike.

Na primer, za razliku od Srbije, u kojoj se po rečima zdravstvenih radnika iz Klinike za pulmologiju, borba protiv pušenja praktički svodi samo na otvaranje savetovališta za odvikavanje, u Rusiji se odnedavno primenjuju odlučne mere od kojih se očekuju veliki rezultati.

Naime, ruski predsednik Putin je prošlog meseca potpisao zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, koji će se sprovoditi u dve faze. U prvoj fazi će biti zabranjeno pušenje u školama, na univerzitetima i svim drugim ustanovama, kao i u državnim institucijama, a od 2014. godine zabrana pušenja će se primenjivati i u vozovima, restoranima, hotelima, na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama. A po najavi iz ruskog ministarstva zdravlja, pušenje će biti eliminisano na svim javnim mestima, što znači da će bez duvanskog dima ostati i dečija igrališta, sportski objekti, lečilišta, odmarališta i tržni centri.Osim toga, cigarete će ubuduće moći da se kupe samo u velikim prodavnicama, kako bi se dodatno smanjio broj duvanskih zavisnika i popravilo ukupno zdravstveno stanje stanovništva Rusije.

A kada je reč o Srbiji, teško je očekivati da će se prava borba protiv pušenja pokrenuti sve dok je Srbija ubedljivo na prvom mestu u Evropi po iznosu ukupnih prihoda od cigareta u državnom budžetu, sa udelom od 12 procenata.

Drugim rečima, iskorenjivanje pušenja bi stvarno moglo da počne tek nakon podizanja srpske ekonomije na noge, jer sve dok se četvrtina državne kase bude punila od akcizne robe, teško će se moći očekivati da će država da se odrekne neophodnih prihoda. Jer podsetimo, u prošloj godini prihodi od akciza su iznosili celih 180 milijardi dinara ili otprilike 25% budžeta.

A sve dok se to ne desi, i sve dok Srbija ne krene u odlučno suzbijanje pušenja, njeni građani će i dalje svakoga dana trošiti preko 4 miliona evra na cigarete i nastaviće dosledno uništavati svoje zdravlje. I u tome će Srbija i dalje biti neslavni evropski lider.

Ratko Paić,