Zajednica srbskih opština: ovlašćenja ili rastvaranje?

Nova runda pregovora između Beograda i Prištine završena je bez očiglednih rezultata. To ne čudi: strane su prešle na razmatranje najprincipijelnijeg pitanja – o položaju Srba u pokrajini. Cilj Beograda je da bar nekako objedini politički i geografski razjedinjeno srbsko stanovništvo u Zajednicu srbskih opština, predviđenu rezolucijom Skupštine Srbije.

Šef ministarskog kabineta Ivica Dačić ima pred sobom težak zadatak: istovremeno da ispuni obaveze pred EU, tačnije da se spase parelelnih institucija na Kosovu, ukinuvši organe vlasti Srbije, a sa druge da osigura poseban položaj sunarodnicima. Poslednje je nemoguće bez atributa izvršne vlasti, što bi po Dačiću omogućilo Zajednici da formiraju zajedničku politiku i da utiču na kadrovske odluke. Sa svoje strane, vlasti u Prištini se boje bilo kog pomaka u stranu Republike Srpske, drugim rečima, da će Beograd zatražiti za Srbe na Kosovu isti ravnopravni status koji ima RS u sastavu Bosne i Hercegovine. Pri tome kosovske vlasti ideju Zajednice ne odbacuju, ali po svemu sudeći, nisu spremne da joj daju više ovlašćenja nego, recimo, Grupi zaštitnika nezbrinutih životinja ili Klubu poštovalaca Ive Andrića, tačnije nameravaju sve da svedu na nivo, u najboljem slučaju, nevladinih organizacija. Ipak srbski politikolog Dragan Janjić poziva da se ne stavlja krst na mogućnost kompromisa po tom pitanju.

- Možemo da konstatujemo da je ostavljen neki vremenski razmak u kome je moguće usaglašavanje stavova. Šta će biti 20. marta - ne znamo. Očekujem veći upliv Vašingtona u celu priču. Srbija priželjkuje da Vašington izvrši jači pritisak na Prištinu da bi dobila nešto više i da ne bi ispalo da Srbija ustvari samo daje ono što se od nje traži, a da zauzvrat ne dobija ništa. Vašington je saveznik Prištine. Mislim da je za Beograd jedini način da dođe do kompromisa-jeste da ubedi nekoga da izvrši pritisak na Prištinu. Legitimno je da srbska strana to pokušava.

Suštinu ustupaka Prištini najbolje je objasnio predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu najvećem egipatskom listu Al-Ahram. Iz izjave šefa države sledi da rezolucijom (usvojenom u Skupštini) mi priznajeo Kosovo kao specifičnu teritoriju, priznajemo da ima predsednika, vladu, Ustav, policiju, da će uskoro biti armija, ali na toj teritoriji živi i srbska zajednica.

Upravo ona i pati zbog dejstava vlasti, smatra zamenik predsednika Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić.

- Vlada Srbije napravila je veliku grešku kada je odlučila da menja postojeće strukture samouprave na Kosovu. Ona je donela platformu po kojoj traži zajednicu srbskih opština tj visoki stepen autonomije u okviru nezavisnog Kosova. Sada je reč o tome da li će režim u Prištini to da odobri ili ne. To je jedna velika strateška greška, zato što 4 opštine na severu Kosova funkcionišu vrlo dobro u okviru sistema lokalne samouprave Srbije. Šta više stanovnici tih opština su zadovoljni time i ne žele da menjaju svoj status.

Kada je vlada Srbije već napravila ovu grešku, ona je sada u neprilici da se bori za određeni visoki stepen autonomije koju Albanci očigledno neće da dopuste. Oni se drže Ahtisarijevog plana koji ima sistem lokalne samouprave na celom Kosovu, gde spadaju i 4 opštine, sa mogućnošću da one stupaju u određene saradničke ili kako se kaže partnerske odnose. To je zapravo utapanje srbskih opština u sistem nezavisnog Kosova. I Srbija bi sa priznnjem nezavisnog Kosova morala da prizna i taj status opštinama. Znači, ona se sada bori za viši stepen autonomije koji ne može da dobije i ušla je u jedno slepo crevo iz koga ne može da izađe.

U svakom slučaju kako je upozorio potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić, idealnih vesti povodom Kosova neće biti. Ostaje samo da nagađamo o čemu govori udatom trenutku najracionalniji političar Srbije: o datumu početka pregovora sa EU ili o dijalogu Dačića i Tačija.

Timur Blohin, Jovana Vukotić,