Nikako ne bi trebalo omalovažati 8. mart

Povodom 8. Marta, Međunarodnog dana žena, ovonedeljne „Poslovne razgovore“ smo posvetili stanju ženskog biznisa u Srbiji danas.

Sagovornica Jovane Vukotić je Sanja Popović Pantić- predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, koja na ovu temu govori:

- Udeo preduzeća u Srbiji danas, kojima su suvlasnice ili vlasnice žene je 26%. Taj procenat nije naročito veliki, ali je ipak nešto sasvim neznatno ispod proseka za EU, koji iznosi 30%. Tako da problem u Srbiji, a to je problem koje dele i druge zemlje u tranziciji, nije toliko u procentu samih ženskih preduzeća u ukupnoj populaciji malih i srednjih preduzeća već u njihovoj održivosti.

Stopa gašenja ženskih biznisa u Srbiji je 47%, dok kada je reč o muškom biznisu, radi se o 38%. Dakle, razlika je značajna. Ono što bi moglo da smanji ovu stopu gašenja ili da poveća održivost ženskih biznisa svakako bi mogao biti paket sistemskih mera koje bi država trebalo da uvede i da u kontinuitetu sprovodi. Prošle godine započet je jedan od programa kreditne pomoći za mala i srednja preduzeća, kako za početnike, tako i za već razvijena preduzeća. Međutim, ono što je tu limitirajući faktor jeste uslov da žena mora biti (su)vlasnica minimum 51% preduzeća.

Danas u Srbiji, nažalost, nemamo mnogo takvih firmi. Da bi se situacija popravila, potrebno je spustiti granicu, jer u Srbiji su žene uglavnom vlasnice ili suvlasnice udela u proseku od 25-30%. Takođe je vrlo važno razlikovati preduzeća gde su žene istovremeno (su)vlasnice i direktorke, odnosno da one i poseduju udeo i da zaista upravljaju poslovima. Definicija koju smo i mi ovde prihvatili je da je žensko preduzeće ono, gde je žena istovremeno i direktorka i suvlasnica određenog udela u tom preduzeću.

Kreditiranje poslovanja je danas veoma problematično, imajući u vidu finansijsko- ekonomsku krizu koja i dalje muči srbski biznis. Da li poslovne žene u tom smislu imaju posebne probleme ili pak nekakve olakšice?

- Generalno, kada je reč o kreditiranju od strane poslovnih banaka za mala i srednja preduzeća, situacija nije povoljna. Kamate su visoke i jako je teško malim i srednjim preduzećima, u stanju opšte nelikvidnosti, da vraćaju te obaveze . Takođe smo svedoci toga da mali i srednji privrednici sve više traže da im država pomogne u reprogramiranju kredita, jer su u nemogućnosti da na vreme naplate svoja potraživanja.

U tom smislu je za mala i srednja preduzeća, a naročito za mala (ženska preduzeća su u 99% mala preduzeća jer imaju najviše do 10 zaposlenih) neophodno da imaju opuštenije kreditne programe. Tu je takođe važno da kamatne stope budu subvencionisane, kako bi održivost ženskog biznisa bila veća.

To naravno ne znači da bi trebalo podržavati neuspečne, da bi trebalo podržavati one koji se ne ponašaju u skladu sa dobrom poslovnom etikom. Tu je isto bitno razgraničiti one firme koje plaćaju poreze, koje zaista servisiraju sve one obaveze prema državi od onih koje to ne čine. Budući da se privrednici, u tom smislu i žene privrednici se sve više žale da se „opraštaju gresi“ što se tiče plaćanja poreza, onima koji to ne čine na vreme. Sa druge strane, ne čini se ništa da se subvensionišu i pomognu oni koji svoje obaveze namiruju na vreme. Tako bi trebalo naći pravu meru i u tom smislu se ne razlikuju ženski i muški biznisi.

Gotovo čitav vek nakon utvrđivanja 8.marta kao praznika žena, njegov je kontekst prilično promenjen. Mnoge žene ga se odriču, no, istorijski gledano ovaj je dan izuzetno bitan Po Vašem mišljenju, kako bi trebalo gledati na ovaj dan?

- Mislim da nikako ne bi trebalo omalovažati 8.mart. Pre svega to je Međunarodni dan žena, dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Sećamo se svi, nadam se, Klare Cetkin.

U mnogim područjima i zemljama sveta, imamo i dalje problem sa podjednakim uključivanjem žena u društvene i ekonomske procese i posebno danas u procese odlučivanja. Tako da je vrlo važno toga se podseteti, makar na taj dan.

U Srbiji, kao i u drugim zemljama u tranziciji posebno je važno podvući tu ekonomsku stranu položaja žena u društvu u ovim zemljama, budući da je ona, kao i uvek u doba krize, pogođena i posebno ranjiva. Sa jedne strane, naša privreda se već deceniju i više bori sa tim da se žensko preduzetništvo iz te socijalne kategorije odmakne i da pređe u razvojnu kategoriju. Kao i da postane faktor ekonomskog rasta, kao što je to slučaj u razvijenim privredama. Nekako smo stalno na prekretnici, već nekih 15-tak godina, iako se u odnosu na 90-te situacija svakako poboljšala u smislu i udela ženskih preduzeća u ukupnom broju i njihove snage i mogućnosti da budu i izvozno sposobne i da se na taj način zaista i nalaze rame uz rame sa preduzećima koje vode muškarci. To je još uvek nedovoljan, skroman broj i zbog toga je zaista važno isticati i dobre primere iz prakse i sve ono što afirmiše učešće žena u ekonomiji i posebno na mestima odlučivanja u biznisu i politici takođe.

Među mnogim projektima koje Vi organizujete i vodite, tu je i onaj u vezi sa obeležavanjem godišnjice Milanskog edikta. Recite nam više o tome...

- Što se tiče projekta u vezi sa obeležavaenjem godišnjice Milanskog edikta u Nišu, kao gradu u kojem je centar zbivanja, to je povod da razmišljamo da se ta međunarodna konferencija održi upravo u ovom gradu. U tom smislu imamo nameru da koristimo sve one simbole koji će tada inače biti u gradu prisutni, da privučemo pažnju i da promovišemo nešto što je svetsko istorijsko nesleđe, kulturna baština i da na taj način predstavimo našu zemlju. Pre svega, povod bi bio okupljanje preduzetnica u poslovnim susretima, razmeni njihovih iskustava i naravno mogućenost da se uspostavi saradnja između preduzetnica Grčke, Švedske i svih okolnih zemalja.

Vaš je moto- Umrežavanje. Učenje. Razvoj. Što se tiče umrežavanja i saradnje, koji su vaši planovi za budućnost?

- Saradnja uvek mora da se unapređuje, nikad nije dovoljna ma kolika da je. Biznis je nešto što zaista ne poznaje granice, o tome svedoče i naši kontakti u regionu kroz okupljanja koja se uglavnom organizuju u zemljama regiona- kao što je recimo Hrvatska pretprošle godine. Prošle godine imali smo okupljanje u Istanbulu, ove godine, nadam se kod nas u Nišu. Uvek smo, dakle, deo tih regionalnih skupova na temu ženskog preduzetništva, i to je uvek dobra prilika da se uspostave kontakti, da se nastavi saradnja. Iz toga zaista proizilaze odlični poslovi koji su naše preduzetnice na tim susretim sklopile. Mi isto želimo da pospešimo tu vrstu komunikacije pošto, obično su to konferencije i sastanci od dan, dva. Imamo neke predloge, ideje kako da što efikasnije to vreme upotrebimo upravo za poslovno umrežavanje a manje za neke opšte teme i opšte priče koje su inače i neizbežne na takvim skupovima.

Želja nam je da taj odnos praktične razmene iskustava i konferencijskog dela popravimo u korist poslovnog umrežavanja. Verujem da ćemo u tome uspeti, jer zaista smo i mi već dugi niz godina godina, kako učesnice tih skupova u regionu, tako smo bile i domaćini.

Jovana Vukotić,