Rusija i EU: biti ili ne biti viznom režimu?

Pitanje ukidanja viza između Rusije i EU ostaje otvoreno. Zahtev RF o prelasku na bezvizni poredak putovanja lica sa službenim pasošima izaziva zabirnutost EU. Rukovodilac Direktorata za unutrašnje poslove Evropske komisije Stefano Manservizi smatra da problem zahteva dodatno razmatranje.

Po mišljenju Manservizija, danas u Rusiji službene pasoše ima prevelik broj ljudi – oko 180 hiljada. U vezi sa tim on smatra da određene kategorije naših građana takvog prava teba da budu lišene.

- Potrebno je odrediti da je cilj lica koje poseduje pasoš da u normalnom režimu radi svoj posao. A ako govorimo o ruskim vojnicima koji sada rade u zemljama ZND, oni ispadaju iz ove kategorije. Isto kao i saradnici državnih kompanija. Naš zadatak nije u tome da se dođe do nekog konkretnog broja, naš zadatak je da se osiguraju putovanja bez problema za one kojima je to neophodno.

Ipak politikolog Sergej Mihejev je ubeđen da slično ponašanje EU nije više nego igra, pri tome po pravilima povoljnim Evropi.

- U stvari EU uošte ne bi htela ukidanje viznog režima sa Rusijom. I to je sasvim očigledno. Ali ona je spremna za neka simbolična popuštanja, na primer, na ublažavanje režima vrlo uskim kategorijama građana. Mislim da to nije ništa drugo do igra. U celini EU ne želi da ukide vize, ali kako ne bi mogla da se krivi za tako beskompromisni stav, čini simbolične korake u susret, pri tome sa velikim brojem ograničenja.

Stefano Manservizi je istakao da je za konačno rešenje pitanja za obe zemlje potrebno da postignu sporazum o 4 osnovna bloka: zaštićenost dokumenata građana koji putuju u inostranstvo, informaciona razmena među pograničnim strukturama s obe strane, borba protiv korupcije i poštovanje ljudskih prava.

Može se pretpostaviti da rešenje problema u izvesnoj meri koči obilje birokratskih procedura u EU. Međutim zamenik direktora Centra za političku konjukturu Rusije Aleksej Zudin smatra da je uzrok u drugom:

- Mislim da je uzrok u tome da se očuva diferencirani, a u stvari diskriminacioni režim u pogledu Rusije, koji vrši kako instrumentalne, tako i smibolične funkcije. Rusija za njih predstavlja zemlju koja se faktički ne razmatra kao ravnopravni partner. To je očuvanje diskriminacije u novm obliku i na novom nivou. Mislim da će se pitanje viza još dugo otezati.

Sa druge strane, nije isključeno da slični stav evropskih političara nije ništa drugo do strah od odgovornosti. Kako je primetio Stefano Manservizi, u datoj situaciji ne treba žuriti kako se kasnije ne bi ubirali plodovi ishitrenih odluka.

Grigorij Miljenin,