Narodima Severa pruža se pomoć u očuvanju samosvojnosti

Malim narodima Severa, Sibira i Dalekog Istoka Rusije 2013. godine će biti izdvojeno 240 miliona rubalja (8 miliona dolara) iz federalnog budžeta. Osnovni deo ovog novca će otići na podršku tradicionalne privrede. Ipak eksperti podvlače da se ne sme zaboravljati na samosvojnost kulture i jezika starosedelačkih nacionalnosti. Bez državne pomoći unikalnost malobrojnih naroda će biti izgubljena.

Starosedelački narodi su oni koji su živeli na svojoj zemlji mnogo pre formiranja državnih granica, pre dolaska doseljenika iz drugih mesta. U malobrojne, pre azakonu Ruske Fedracije, spadaju narodi čija brojnost iznosi manje od 50 000 ljudi. U Sibiru, na Severu i Dalekom Istoku Rusije takvih je 244 hiljade ljudi. Među njima je 41 hiljada Nenaca, 14 hiljada Šoraca, a Enaca je svega 237 ljudi. Tu si u Vepsi, Dolgani, Kereci, Saami, Čukči, Eskimi – svega 40 malih narodnosti. Kako se ne bi izgubili u milionskoj Rusiji, očuvali jezici, kulturu i jednostavno preživeli u rodnom kraju, njima je potrebna pomoć države, govori potpredsednik Asocijacije starosedelačkih malobrojnih naroda Severa, Sibira i Dalekog Istoka Rodion Suljandziga.

- Problema je mnogo. To je i socijalno-ekonomski položaj ovih naroda, pošto oni žive u najudaljenijim uglovima Rusije sa apsolutno nerazvijenom infrastrukturom. Tamo su vrlo teški prirodni uslovi. Nezaposlenost dostiže gigantske razmere. Oni, kao i njihovi preci pre nekoliko stotina godina, bave se uzgajanjem jelena, lovom, ribilovom, sakupljanjem plodova. To nisu ljudi tržišnog načina mišljenja.

Zbog tradicionalnog načina života iskonski malobrojni narodi nisu prilagođeni savremenim tržišnim uslovima i ovoj kategoriji ruskih građana poklanja se posebna pažnja vlade. Iz federalnog i regionalnog budžeta izdvajaju im se novčane subvencije. Pri tome veći deo novca odlazi na kupovinu produkcije koju proizvode starosedelački narodi – mesa, ribe, kože, krzna, šumskih plodova, pečurki, koštunjavih plodova. Ova proizvodnja u savremenim uslovima je potpuno nerentabilna. I s vremena na vreme se čuju predlozi da se jednostavno ljudima izdvaja novac – ekonomski će ispasti povoljnije. Ali subvencije lako izopače čoveka, negoduju drugi. Starosedelačkim narodima Severa je potrebna ne riba, već udica, podvlači član komiteta Državne dume RF za probleme malobrojnih naroda Severa i Dalekog Istoka Grigorij Lidkov.

- Osnova očuvanja bilo kog etnosa je naravno ona teritorija na kojoj ljudi žive, i vidovi zanimanja koji su iskonski bili uslov njihovog preživljavanja. U uslovima severa, u kojima ljudi žive, nema smisla govoriti o nekoj rentabilnosti sredstava. Troškovi su vrlo veliki. Vrlo je velika saobraćajna udaljenost. Zato su subvencije usmerene na to da se očuvaju uslovi preživljavanja ljudi.

Osim toga, sredstva iz regionalnog i fedreralnog budžeta odlaze na socijalnu sferu – izgradnju škola, domova, medicinskih ustanova. U Rusiji se redovno održavaju etnokultrune manifestacije. Stvaraju se nacionalna sredstva za masovno informisanje. Glavni cilj države je da sačuva način života malih naroda, da podrži nagomilano kulturno blago, i istovremeno da im pomogne da stanu na noge u ekonomskom smislu. Biti konkurentan bez štete po samosvojsnost nije lak zadatak, ali je rešiv, uveravaju eksperti.

Natalija Kovaljenko,