9. godina pogroma Srba na KiM: Rusija i dalje sprečava nestanak srbskog naroda

 Ove nedelje, 17. marta navršava se devet godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji i zajedničkog pohoda Tačijevih terorista, SAD i NATO na srbski narod, s ciljem uništenja svega srbskog u južnoj pokrajini. Kao marioneta SAD u tom zločinu učestvovali su i pripadnici Al kaide.  Zapad je jednim potezom, upotrebljavajući šiptarske teroriste pokušao da reši pitanje Severa KiM, ali je naišao na snažan otpor Srba. Srpske službe bezbednosti su mesec dana pre pogroma upozorile na pripremu zločina, a podaci o tome su javno objavljeni. Ipak, teroristi nisu odustali od unapred isplaniranog napada jer su iza njih stajali SAD, Nemačka i NATO. Zločin nad Srbima je zaustavljen tek trećeg dana, nakon, poslednjeg žestokog upozorenja Moskve.  Povod za pogrom bila je unapred pripremljena kampanja šiptarskih medija u kojoj su Srbi optuženi da su navodno psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar i tako trojicu oterali u smrt. Međutim, istraga UNMIK-a utvrdila je da su albanske optužbe lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su “preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“. Naravno, zaključci istrage su objavljeni kasno.

Kako su mediji javili, bilans trodnevnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje je počelo 17. marta 2004, je 19 mrtvihi950 povređenih.Uništeno je više od 900 objekata, uključujući 35 srbskih crkava i manastira, kuće je moralo da napusti oko 4.100 Srba, od kojih se nijedan nije vratio natrag. Etnički su očišćeni Obilić, deo Kosova Polja, selo Svinjare itd.[1] Srbi su proterani iz šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srbskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte. U tom delu, plan Zapada s ciljem uklanjanja Srba je bio uspešan.

U divljanju šiptarskih sepratista koji su započeli svoj pohod iz nemačkog sektora, uništena su i 72 vozila UN. Međutim, najznačajnije mete za Šiptare pored živih Srba, bili su srbski Pravoslavni manastiri i crkve. Njihova želja da unište sve bisere srpske srednjevekovne duhovnosti i kulture, bila je fanatična. Zapalili su ili teško oštetili 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture. Srušeni su i oskrnavljeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, u Prizrenu su izgorele crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka: "Smrt Srbima". Uništena je i Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena su srbska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu. U manastirima i crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih.[2]

Profesor Aleksej Lidov iz Rusije koji je uz kolege iz drugih zemalja bio član tima UNESKO-a koji je posle martovskog pogroma 2004. godine obišao Kosovo i Metohiju, opisao je tadašnje stanje kao „kulturni genocid”.U Rezoluciju 26, 31. generalne konferencije UNESKO-a je uz podršku Rusije uneta kvalifikacija „zločin protiv kulturne baštine” na Kosovu i Metohiji.

Da su SAD stajale iza organizovanog rušenja najstarijih sačuvanih tragova Srba na KiM - srpske duhovne i kulturne baštine, pokazaće i sporazum potpisan 2011. godine u Vašingtonu između Hilari Klinton i Atifete Jahjage o „zaštiti kulturnog nasleđa Kosova.“ Ovim ugovorom SAD i njihove marionete - šiptarski separatisti preuzimaju obavezu „staranja“ o „kosovskom kulturnom nasleđu“, u koje je u stvari svrstana srbska kulturna i verska baština, poput manastira Gračanica, Visoki Dečani, Pećke patrijaršije Prizrenske bogoslovije i objekata pod zaštitom Uneska. 

Vašington je ovim sporazumom pokušao da ispravi svoj nerealizovani plan iz 2004. godine. Pogrom Srba na KiM te godine nije potpuno uspeo jer je srbski narod u južnoj pokrajini, u svojim glavnim centrima bio dobro organizovan i spreman na otpor. Srpske službe bezbednosti su o pripremi zločina obevestile državni vrh i preko njega zapadne sile, koje nisu reagovale na vreme. Direktor VBA general Momir Stojanović je smenjen sa funkcije jer je mesec dana pre nasilja upozorio javnost u intervjuu Tanjugu da Vojska ima saznanja preko svojih operativaca prisutnih na terenu, o prisustvu terorista Al kaide na KiM i o pripremama za organizovano nasilje protiv Srba. „U narednom periodu može se očekivati značajniji prodor radikalnog islama i terorizma na teritoriji Srbije i Crne Gore i operativna saznanja VBA pokazuju da na području Raško-polimske oblasti i na severu Crne Gore deluju islamske ekstremističke organizacije, odnosno vehabije. Tarikat deluje u Makedoniji, a na Kosmetu i severu Albanije ćelije Al kaide“, izjavio je tada Stojanović.[3] Naravno, podaci o prisustvu Al kaide na KiM i u BiH, i o pripremi nasilja nad Srbima, već su uveliko mogli da se nađu u radovima Džozefa Bodanskog i Gregori Koplija. Da su NATO snage omogićile Šiptarima da ubijaju Srbe i uništavaju simbole svetske kulturne baštine – Pravoslavne srpske manastire, pokazuje podatak prema kome su vojnici Severnoatlantskog saveza intervenisali samo na onim mestima za koja su zvanično obavešteni od strane Srbije, da će ih teroristi napadnuti. „Napravili smo 17 informacija za Vrhovni savet odbrane SCG, 24 sata smo znali stanje zahvaljujući operativnim pozicijama koje smo godinama stvarali, a i zbog sreće da sam radio na prostoru pokrajine. Znali smo šta planiraju, rade, ko koordinira i koji su sledeći objekti albanskog rušenja i paljenja. Sve smo dostavljali tadašnjem ministru odbrane Borisu Tadiću, a on je zvao komandanta južnog krila NATO Džefersona i javljao mu, na primer, da teroristi u 12 časova nameravaju da krenu na Pećku patrijaršiju. Kfor bi tada stao i spasao Patrijaršiju, pa Dečane i nisu goreli kao Bogorodica Ljeviška…“ objasnio je Stojanović.[4]

Pored srbskih službi i Nemci su unapred znali da se priprema pogrom Srba u martu 2004. godine, ali nisu učinili ništa da to spreče, naprotiv, pomagali su teroristima da proteruju Srbe.[5]

Sa druge strane, Moskva je žestoko reagovala. Vladimir Putin je naredio „da se preduzme sve što je neophodno kako bi se zaustavilo nasilje nad Srbima na KiM“, dok je Dmitrij Rogozin kritikovao KFOR i UNMIK zbog nesposobnosti.[6] Tek nakon ove reakcije SAD, Nemačka i NATO su zaustavili pogrom nad Srbima! Rusija je učinila isto i nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM. SAD i NATO su nakon objavljivanja nezavisnosti KiM 17. februara, spremali napad na Srbe, ali ih je u tome, odlučnim protivljenjem, sprečila Rusija. Ovo se navodi u zvaničnom dokumentu Ruske Federacije o spoljnopolitičkim i diplomatskim aktivnostima u 2008. godini, a prenose beogradski mediji pozivajući se na neimenovani izvor iz obaveštajnih krugova. U izveštaju od 164 strane, između ostalog, piše da je Rusija u 2008. godini sprečila SAD i NATO da pribegnu nasilnim merama prema kosovskim Srbima, što je omogućilo izbegavanje destabilizacije regiona i principijelnu podršku međunarodnom pravu i integritetu Srbije.

SAD ovih dana pojačavaju svoje vojno prisustvo u južnoj srbskoj pokrajini, što je jasna pretnja za srbski narod. U isto vreme zvanični Beograd pravi sporazume sa teroristima koji su izvršili pogrom Srba na KiM 2004. godine, a udaljava se od onih koji su ga sprečavali. I dok ciljevi Vašingtona i Brisela na marginalizaciji i slabljenju Srba ostaju isti, Nikolić, Dačić i Vučić se približavaju Zapadu, a okreću leđa Rusiji, ostavljajući srbski narod u južnoj pokrajini bez zaštite. Takva strategija neminovno dovodi do gubitka srpske državnosti na KiM, ali i jačanju apetita drugih nacionalnih manjina u Srbiji. Suprotno od toga, strateško partnerstvo Srbije sa Rusijom dovelo bi do jačanja srpske države svuda pa i na KiM.

Boris Aleksić,