Marko Politi: papa Franjo bi mogao promeniti institut papinstva

Izbor kardinala Horhea Bergolja poglavarom katoličke crkve je strateški važna, genijalna i jedina pravilna odluka Kolegijuma kardinala. To je u ekskluzivnom intervjuu dopisniku radiokompanije Glas Rusije ispričao poznati italijanski vatikanist i biograf rimskih pontifika Marko Politi.

Nakon duže krize crkve i šoka od abdikacije Benedikta 16. katolički jerarsi su došli do zaključka da je došlo vreme promena, - tvrdi Marko Politi.

- Oni su odlučili da ne smeju da naprave korak nazad, do kojeg bi sigurno došlo da je za Svetu stolicu bio izabran papa italijanskog porekla. Veoma je važno, što novi pontifik nije iz rimske kurije. Došlo je vreme, kada je trebalo izaći iz okvira Evrope i tražiti papu u drugim zemljama. Naprimer, u Latinskoj Americi. Tim izborom su kardinali istakli da institut papinstva mora da bude internacionalizovaniji.

Svakako, rekao je ekspert, - danas je teško govoriti, kakav će biti pontifikat pape Franje, ali je već jasno da katoličku crkvu i Vatikan čekaju promene.

- Izabravši ime Franjo, novi papa kao da je istakao da institut papinstva mora da postane jednostavniji, skromniji, bez srednjovekovne pompe sa crvenim ogrtačima. On je izašao narodu u beloj odeždi, sa gvozdenim krstom. To su sve, svakako, pojedinosti, ali oni svedoče da papa Franja namerava da promeni institut papinstva. Sve do dan-danas je to bila apsolutna monarhija, u kojoj je papa bio poput cara. Od dolaska pape Franja, mislim, katolička crkva će postati kolegijalnija, odnosno, papa će upravljati crkvom ne sam, već zajedno s episkopatom. Mislim da će on u svom pontifikatu udariti temelj savetničkom mehanizmu za sva aktuelna i strateški važna pitanja crkve.

Marko Politi je uveren da mnogi problemi, koji danas postoje u katolicizmu, neće moći da budu brzo rešeni. To je pitanje banke Vatikana, neophodnost reformiranja same rimske kurije, tema uloge žena u crkvi, seksualna pitanja i mnoga druga. Međutim, važno je početi diskusije o tim pitanjimsa. Ako papa Franja počne, rešenja će biti nađena. Između ostalog, to obuhvata i međukonfesionalni dijalog, nastavlja Marko Politi.

- Od pape čekaju da će on obnoviti ekumenski i međureligiozni dijalog. On je već učinio konkretne korake u tom pravcu. Na samom početku svog pontifikata on je uputio poslanicu glavnom rabinu Rima i jevrejskoj zajednici, u kojoj je potvrdio svoju težnju da produbi međureligiozne odnose između judeja i katolika. Takođe on će morati da uspostavi dijalog s islamom. Mislim da će uspeti u tome. Moramo da budemo svesni da u Argentini, gde je papa rođen, ima mnogo ljudi različitih nacionalnih pripadnosti i veroispovesti, kao i emigranata ne samo iz Evrope, već i Bliskog Istoka i arapskog sveta.

Kardinal, arhiepiskop Buenos-Ajresa 76-godišnji Horhe Mario Bergoljo je izabran za 266. papu rimskog u 5. krugu glasanja konklava, održanog u Vatikanu 12. i 13. marta. Da bi postao prvojerarh Rimsko-katoličke crkve on je morao da prikupi najmanje 77 od 115 glasova, odnosno, dve trećine od učesnika glasanja. Danas se iz anonimnog izvora saznalo da je već u prvom krugu kardinal Bergoljo bio ispred priznatih favorita konklava – italijanskog kardinala Anđela Skole, Kanađanina Marka Veleta i Brazilijanca Odila Šerera. U petom krugu konklava je Njegovo Preosvećenstvo Horhe Mario Bergoljo – današnji papa rimski Franja - prikupio više od 90 glasova.