Rus, dakle, trezan

Građani Rusije, uprkos stereotipima, nisu najveći ljubitelji žestokih pića. Prema izveštaju o stanju zdravstvene zaštite u Evropi za proteklu godinu, najviše piju u Moldaviji. Tamo ima više od 20 litara alkohola godišnje po glavi stanovnika. Drugo mesto zauzima Luksemburg, treće Estonija. Rusija se našla negde u sredini spiska – na 20. mestu.

Kod nas potrošnja žestokih pića po glavi stanovnika iznosi nešto više od 10 litara. Naši su susedi u tom spisku Danska, Hrvatska i Velika Britanija, - saopštava se na zvaničnom sajtu Svetske organizacije za zdravstvenu zaštitu. Najmanje piju u Tadžikistanu i Turskoj. Osim toga, na kraju spiska su se našle i Nordijske zemlje – Norveška, Švedska, Island.

Prema podacima SZO, trećina Rusa je prestala da upotrebljava alkohol. Nije to čudo, smatraju eksperti, u Rusiji su se odnedavno navikli na dobar alkohol, koji manje piju. Žestoka kvalitetna pića se dopadaju ne samo običnim građanima, već i moćnicima. U poslednje vreme se političkim pićem smatra viski. Međutim, danas nije pomodno da se pije. Na vlast je došla nova generacija: mladi ministri i poslanici, poput biznismena, koriste bazene, planinsko skijanje i teniske terene. Uzori su na najvišem nivou. Kako je poznato, Vladimir Putin praktično ne pije, inače voli pivo. Premijer Dmitrij Medvedev je praktično ravnodušan prema alkoholu. Na državnim prijemima on najčešće pije kiselu volu, ređe popije čašu belog vina.

Kao što se vidi, kultura pijenja danas ima sve više obeležje apstiniranja, ali u Rusiji nije uvek tako bilo, - priča pripadnik muzeja ruske votke u Sankt-Peterburgu Evgenija Gerasimova.

- Votka je od 14. veka tradicionalno rusko kulturno piće. Kulturu pijenja su propagirali za vladavine dinastije Romanovih. Tada su nastali raznovrsni sudovi, šale i zdravice. Složeno je pitanje, kada se tvrdi da su Rusi nacija, koja najviše pije.

Prvi, ko je počeo da uvodi kulturu pijenja u Rusiji, bio je Petar Prvi. On je tvrdio da treba da se pije niti mnogo, niti malo, već dovljno. Upravo prvi ruski imperator je uveo u Rusiji «medalju sramote za pijanstvo», koju je morao da nosi čovek, koji je suviše popio. Mnogo ranije od vremena, kada je za Ruse alkohol postao dopuna za svečanost, a ne samo sredstvo za opuštanje, prošlo je nekoliko etapa usvajanja kulture pijenja, - nastavlja istoričar, stručnjak za proizvodnju votke Žana Gagarina.

- Usađivanje kulturnih navika je karakteristično za Petrovo doba, kao i za početak 19. veka, kada su vlasti počele da se bore protiv suvišnog konzumiranja alkohola. Sovjetsko dobla takođe je imalo svoje obeležje. U 20. veku su «suhi zakoni» dva puta obuhvatali čitavu zemlju. Borba za kulturu konzumiranja alkohola je ono, čemu danas teži vlada.

Ruske vlasti su u poslednje vreme počele da vode rat protiv pijanstva. Skoro u toku godine dana noću je nemoguće kupiti u radnji alkohol. Pre toga je usvojena norma nultih promila za vozače, danas u Državnoj dumi je reč o zabrani korišćenja žestokih pića u avionima. Sve te mere su se već urodile plodom. Prema podacima SOZ, udeo Rusa, koji piju alkohol nekoliko puta nedeljno, smanjio se na 5 odsto, udeo sunarodnika, koji piju nekoliko puta mesečno, smanjio se na 33 odsto. Iz ovoga proizilazi da za Ruse trezvenost sve češće postaje životna norma.