Avganistan: razgovor još nije završen

Jednim od glavnih manifestacija SB UN, na čijem čelu se u martu nalazi Rusija, eksperti smatraju zakazano za ovaj utorak otvoreno zasedanje Saveta, posvećeno situaciji u Avganistanu. Ono će proteći pod predsedavanjem šefa ruske diplomatije MSP Sergeja Lavrova. Radi učešća pozvani su ministri inostranih poslova zemalja članica SB UN i Avganistana.

Treba primetiti da avganistanska tematika nikada nije izlazila iz vidokruga ruske diplomatije. I ne samo zbog nedavne istorije vezane za desetogodišnje prisustvo armije bivšeg SSSR u toj zemlji. Predstojeći završetak misije Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti Avganistana 2014. godine, koja se realizuje pod okriljem NATO-a, izaziva niz pitanja. Ona su povezana sa daljom sudbinom datog regiona, koji se nalazi u tesnoj geografskoj blizini od Rusije. Do kraja 2014. godine trupe koalicije koje su ušle ovamo u decembru 2001. godine prema mandatu UN radi osuguranja bezbednost posle svrgavanja režima talibana, treba da napuste Avganistan. Dalja mirnodopska obnova zemlje iscrpljene ratom treba da bude predata predstavnicima lokalne vlasti i nacionalnih snaga bezbednosti koje predstavljaju armija i policija. Pitanje da li su one za to spremne danas je jedno od najvažnijih za rešavanje problema Avganistana.

O bojaznima koje su se pojavile kod ruskih i ne samo ruskih političara i eksperata govorilo se prilično mnogo. To je i opasnost od revanša Talibana u brobi za vlast i moguće proširenje toka narkotika u Rusiju i dalje u Evropu, kao i mnogo toga drugog. Zato u okviru sastanka ministra inostranih poslova i odbrane Rusije i Velike Britanije u formatu dva plus dva koji je održan ovih dana u Londonu, Sergej Lavrov je izrazio uverenje u to da ako koalicija prihvata odluku o zavreštku svoje misije u Avganistanu prema mandatu SB Un, ona mora da podnsese izveštaj o realizaciji datog mandata. A po mišljenju ministra odbrane, generala armije Sergeja Šojgua, tema Avganistana treba dodatno da bude razmotrena, posebno što se tiče perioda posle 2014. godine.

U poslednje vreme uz saopštenja iz Avganistana o novim terorističkim aktima koje su izvršili teroristi samoubice, dodati su komentari eksperata povodom sve veće nervoze avganistanskog lidera, ako se tako može reći. Za vreme nedavne posete novog šefa Pentagona Čaka Hejgela ovoj zemlji, Hamid Karzaj je izjavio ni viš eni manje da su eksplozije koje su dan ranije teoristi podmetnuli u Kabulu i Hostu povoljne po Amerikance. Karzaj je izjavio da Ameriknaci vode tajne pregovore sa talibanima. Sa američke strane, naravno, usledio je vrlo oštar odgovor. Šta ovde odgovara stvarnosti, a šta je plod uobazilje zapadnog štićenika u Kabulu, teško da vredi nagađati. Po mišljenju šefa odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta Dmitrija Danilova, to potvrđuje nedophodnost nastavka razgovora na avganistansku temu.

- Preformatiranje međunarodnog prisustva u Avganistanu sasvim prirodno intenzivira međunarodni dijalog u svim formatima, između ostalog u UN, govori Danilov. Reč je o tome da se sačuva strogi balans po dve linije. Prva se opisuje terminom „ne naškodi“ – tačnije očuvanje krhke stabilnosti. A druga se sastoji u tome da svaka strana teži da ojača svoju poziciju.

Bivši vojni lekar i osnivač nemačkog fonda Pomoć deci Avganistana Rajnhard Eres ne očekuje građanski rat u Avganistanu, kao što je bilo posle odlaska sovjetskih trupa, ali predviđa druge probleme.

- Ne mislim da će se posle odlaska NATO snaga 2014. godine tamo razbuktati bratoubilački građanski rat, rekao je doktor Eres u razgovoru za Glas Rusije. Plašim se jačanja kriminala, pošto avganistanska policija nema potrebnu pripremu. I plašim se takođe pretvaranja određenih regiona zemlje u citadele narkobiznisa.

U svakom slučaju, razgovor o budućnosti Avganistana još nije završen. I poslednja reč nekome jednom ne treba da pripada.

Oleg Severgin,