Isporuke oružja u Siriju sahranjuju nade u kompromis

Po svemu sudeći, konflikt u Siriji izbija na novu spiralu napetosti. Prema saopštenjima francuske štampe, Pariz i London su rešili da prekrše embargo na isporuku oružja sirijskim ustanicima. Može biti reči o prenosnim protivavionskim raketnim kompleksima kupljenim u trećim zemljama, kao i o protivtenkovskom oružju i punjenjima za artiljerijske uređaje, koje su ustanici oteli od protivnika. Logika Francuza i Britanaca je jasna: ako teroristi budu naoružani savremenim oružjem, trupe sirijske vojske će pretrpeti velike gubitke, što će se negativno odraziti na njihovo borbeno raspoloženje i lojalnost.

Mnogi eksperti smatraju takvu logiku pogrešnom. Jer osnovni humanitarni cilj, prekid bratoubilačkog rata, tako neće biti postignut.

Jedni eksperti smatraju da sitaucija u Siriji postepeno počinje da se okreće u korist ustanika, drugi da postoji velika verovatnoća pata, kada ni jedna od strana ne može da postigne odlučujuću prednost. Znači, može se dopustiti da hipotetične isporuke oružja ustanicima prate cilj maksimalnog intenziviranja konflikta. Što se energečnije budu vodila borbena dejstva, to je bliže rasplet. Verovatno Zapad smatra da Asada treba pritisnuti na bilo koji način. Ne odgovara mu što se sirijska „demokratizacija“ prilično otegla. Pri tome Zapad najverovatnije zna da svojim akcijama podtiče region na krizu. Kako smatra stariji predavač katedre za opštu politikologiju NIU-VŠE Leonid Isajev,

- U datom trenutku sve što se dešava u arapskom svetu govori upravo o tome. Činilo bi se Tunis izlazi iz krize, ali poslednji događaji pokazuju da ne izlazi. Egipat se u toj krizi nalazi permanentno. Jemen, Bahrein, Libija – ne vidim neke presedane koji bi pružili mogućnost da se govori o tome da će se situacija u Siriji razvijati drugačije. Meni se čini da postoji neki fundamentalni lom kako u političkoj, tako i u ideološkoj sferi. Za sada se ne vidi da neko može da popuni vakuum koji se formira posle pada arapskih režima – autoritarnih, ponekad žestokih, ali ipak stabilnih. Zato se pojavljuju dugotrajne političke krize – ili u blagom obliku kao u Tinisu, ili na ivici, kao u Egiptu. U kom obliku će to biti u Siriji? Verovatno između Egipta i Libije. Ali to da će posle svrgavanja Asada nastupiti prava politička kriza, to je činjenica.

Asadovu svetovnu autokratiju (kao i druge neidelane ali uračunnjive arapske političke režime) zameniće ne lokalne demokrate, već svetski islamistički fundamentalizam, uvern je politikolog, ekspert za Istok Stanislav Tarasov.

- U slučaju uklanjanja Asada u Siriji neće biti uspostavljena demokratija, već će doći radilani islamisti. Upravo oni koji su ubili američkog ambasadora, oni protiv kojih je Francuska organizovala intervenciju u Maliju. U uslovima Sirije dolazak islamista će značiti ne samo raskol zemlje, vće i nastavak islamističke ekspanzije u razmerma čitavog regiona. To je vrlo opasno. Al-Kaida se utvrdila ne samo u Avganistanu i Iraku. Ona je sada u susednoj Turskoj. Al-Kaida već ratuje protiv Sirije. to preti ozbiljnom destabilizacijom situcije. Sudeći po mnogim znacima, prve laste arapske revolucije već počinju da dosežu granice Zakavkazja.

U celini, sirijski konflikt i bez dodatnih napora ima tendenciju širenja. Zatrpavati zemlju oružjem je isto što i gasiti plamen benzinom. Ovakav demarš Britanije i Frnacuske u kontekstu pokušaja diplomatskog regulisanja situacije koji se nastavljaju konačno sahranjuje krhku nadu u međusirijski kompromis.

Sergej Duz,