Rim: za uspomenu na Gogolja

Ljubitelji ruske književnosti dobro poznaju rimsku adresu: ulica Sistina, zgrada 126. Ovde je u toku nekoliko godina živeo klasik ruske književnosti iz 19. veka Nikolaj Gogolj, ovde je on napisao glavnu svoju knjigu - «Mrtve duše» i mnoga druga poznata dela. 20. marta se u toj zgradi otvario spomen-stan tog pisca i Kulturni centar koji nosi njegovo ime.

I ranije je među turistima, naročito ruskojezičnim – takvih u Rimu u svako godišnje doba ima mnogo – kuća, gde je živeo Gogolj, uvek uživala popularnost, kao i kafana Greko, gde su nekada ručali Gogolj i mnogi poznati umetnici, pisci iz ruske zajednice. Tamo, na zidovima kafane i danas stoje njihovi crteži i slike …

U toku više od sto godina stan Gogolja u ulici Sistina pokušavali su da kupe piščevi obožavaoci. Još 1901. godine ruska zajednica je stavila na zidu te kuće spomen-ploču. Međutim, samo u jesen protekle godine trosoban apartman je bio kupljen uz pomoć Međunarodnog udruženja «Nagrada Gogolj u Italiji». Teškoće su bile povezane s time, što stanovi u toj staroj ulici već u toku više od 100 godina nisu se predlagali za prodaju. Komentar eksperta Alekseja Kara-Murzaa, autora knjiga «Gogolj u Rimu» i «Čuveni Rusi u Rimu»:

- Prema mojim istraživanjima, Gogolj je živeo u toj kući od 1837. do 1843. godine i promenio tamo najmanje 4 stana. On je živeo i na prvom, i na drugom, i na trećem spratu. Drago mi da će jedan od tih stanova postati muzej Gogolja.

Svakako, u kući nije sve tako, kako je bilo onda. U zgradi ima lift, u stanu struja i vodovod. Međutim, organizatori muzeja će pokušati da obnove atmosferu prošlosti. Dobijena je dozvola da se na vrata pričvrsti velika tabla od bakra sa piščevim prezimenom, a nad zvonom je dozvoljeno napisati – gostinjska soba. Radni sto pisca je vraćen na njegovo pravo mesto kod prozora. Svakako, nije moguće naći čitav pređašnji nameštaj tri sobe na prvom spratu, ali je moguće odabrati nešto, što odgovara tom stilu, smatra Aleksej Kara-Murza.

- U mojoj knjizi «Rusi u Rimu» potpuno je opisan taj nameštaj u skladu sa memoarima Čižova, Jazikova, Aleksandra Ivanova. Moguće je u nekoj meri obnoviti enterijer soba, u kojima je živeo Gogolj i pisao «Mrtve duše». Pomoći će svi stručnjaci za Italiju i svi antikvari, koji se bave tom temom.

Muzej ruskog književnog klasika verovatno će biti interesantan ne samo za Ruse, već i same Italijane. Oni su oduševljeni njegovim stvaralaštvom, ponosni, što upravo tu, u Rimu je on napisao «Mrtve duše», jedan od svetskih najpoznatijih romana, smatra Aleksej Kara-Murza.

- Poznata su mi i još neka mesta Gogolja: na primer, u ulici San Isidora, gde su napisana prva poglavlja «Mrtvih duša» 1837. godine. Italijani ih čuvaju kao deo istorije Italije, kao deo istorije rusko-italijanskih odnosa, jer smo veoma slični. Postoji čak jedan vic, koji često pričaju Italijani. Rusi su tragična varijanta Italijana, dok su Italijani – komična varijanta Rusa.

U stanu-muzeju Nikolaja Gogolja će se održavati pesnička čitanja, muzičko-književne večeri i umetničke izložbe uz učešće umetnika iz različitih zemalja.