Treba li spasti Kipar ili neka bankrotira

O sudbini Kipra će uskoro biti doneta odluka. Vanredni susret Evrogrupe mora da razmotri poslednji plan pomoći finansijskom sistemu ostrva. Njega je uskladila trojka, koja se sastoji od EU, MMF i Evropske centralne banke, i ministar finansija Kiparske republike. Radi učešća u sednici je stigao sam predsednik države Nikos Anastasijadis.

Anastasijadisu predstoji da se posle sednice vrati na ostrvo i podnese plan radi glasanja kiparskom parlamentu. Glasanje će, izgleda, biti održano početkom iduće nedelje.

U Briselu su upozorili: ako plan ne bude prihvaćen, EU će morati da sazove vanredni samit, gde će se postaviti pitanje izlaska ostrva iz evrozone. Novi plan po čitavom nizu parametara je čak teži od onog, koji su odbili poslanici početkom ove nedelje. Kipar čeka teško doba, - priznao je uoči zasedanja evrokomesar za ekonomska i finansijska pitanja Oli Ren.

Reč je o uvođenju jednokratnog poreza od 20 odsto za uloge iznad 100 hiljada evra u najvećoj u državi Banci Kipra i od 4 odsto za depozite, čiji su razmeri veći od 100 hiljada evra, u drugim kreditnim ustanovama. Drugim rečima, ulozi najvećih ulagača će biti ekspropijisani tačno za jednu petinu. Neusvojeni ranije plan je predviđao 9,9 i 6,75 odsto. Dve trećine svih uloga na Kipru pripadaju Britancima i njihovim kompanijama. Druga po svojoj veličini banka Lajki, izgleda, biće ili zatvorena, ili će biti spojena s Bankom Kipra. Upravo se to pitanje rešava u Briselu. Ovaj plan će parlament Kipra, izgleda, odobriti. Drugi izlaz on nema, mada će za poslanike to značiti pravo političko samoubistvo: nema mnogo Kipriota, koji bi ih posle toga podržali. Pred mikrofonom je poslanik grčkog parlamenta od vladajuće konzervativne stranke Demokratski sabor Prodromos Prodromu.

- Osećamo se kao da Evrogrupa nas ucenjuje. Oni usvajaju i nameću nam rešenja, koja su paradoksalna za samu evrozonu. Promislite. Mi kao da smo članice bankarskog saveza. Međutim, za svaki bankarski savez uvođenje prihoda od depozita radi povećanja obima poreza je apsolutno nedopustivo. U to je teško verovati.

Na samom Kipru se čak crkva uključila u rešenje tog problema. Pravoslavna crkva je najveći vlasnik zemljišta na ostrvu. Ona igra veliku ulogu u ekonomiji zemlje. Arhiepiskop Kipra Hrizostom Drugi je već imao susret s predsednikom. Prvojereh je predložio da crkvena imovina bude kao zalog za nove kredite.

Hrizostom se smatra velikim evroskeptičarom, što je on ustvari i dokazao prilikom susreta sa predsednikom. Prema rečima kiparskih listova, arhiepiskop je izjavio da je napuštanje od strane ostrva evrozone u takvoj situaciji najlogičniji korak uoči propasti evra. Ne tvrdim da će do takve propasti doći sutra. Međutim, uzimajući u obzir delatnost tih briselskih genijalaca, takav scenario je neizbežan, - izjavio je Hrizostom Drugi.

Kipru je neophodno da prikupi otprilike 6 milijardi evra da bi dobio od EU pomoć u iznosu 10 milijardi evra. Ako poslednji plan ne odobre 17 članova Evrogrupe, ostrvo će morati da napusti evrozonu. U ovom slučaju ga čeka bankarski kolaps i ekonomska propast.