Politički aspekt kiparske krize

Bankrotstvo Kipra očigledno je izbegnuto. Ipak to ne ukida čitav niz pitanja od kojih se jedno tiče prave pozadine krize, u mnogome neviđene za Stari Svet.

Ukupo po ocenama rejting agencije Mudis na računima kiparskih banaka nalazi se 31 milijarda dolara iz Rusije: 12 milijardi su novac koji pripada ruskim bankama, a 19 milijardi pripada kompanijama i privatnim licima. Ne može se reći da bi gubitak ovog novca predstavljako odlučujući udarac za rusku ekonomiju. Ali za unutrašnji bruto proizvod zemlje posledice kiparske eskproprijacije su ipak osetne. Iz toga ukoliko postoji želja, može da se izvede zaključak o ciljnim dejstvima nekih snaga koje nisu dobronamerno raspoložene prema Rusiji.

Evropljni se opradavaju time da je u krajnjoj meri deo ruskog novca koncentrisanog na Kipru imao sumnjivo poreklo. Čak ako se dopusti da je to tako, ispada da je Evropa iskoristila povoljni momenat i obmanula Rusiju prosto zbog predrasuda.

Mnogi eksperti ne dramatizuju situaciju. Antiruske zavere kao takve najverovatnije nema. Evropljani, kako se čini, danas su više raspoloženi da pospremaju po sopstvenoj kući. To što se ruski novac našao na udaru, za njih nije ništa drugo do koletaralna šteta. Govori eksperti Instituta za humanitarno-politička istražvianja Vladimir Slatinov.

- Jasno je da je Kipar kao ofšor zona privlačio veliki deo kapitala sumnjivog porekla. Tako da ovde postoji očigledni motiv da se pročisti evropski finansijski sistem. A oni kapitali koji su u izvesnoj meri tgransparentni da se privuku u drugim mestima koja manje nerviraju velike evropske faktore. Između ostalog, to je takođe prilično zanimljivi siže. Pošto je jasno da kada je u toku ekonomski napredak, unutrašnja borba nije tako velika. Kada nastupa kriza, čak u najsolidnijem društvu upak se pojavljuje unutrašnja konkurencija. I meni se čini da je takva aktivna igra za smanjenje uloge Kipra vezana za to što Kipar ipak ima konkurente unutar EU. Spolja oni deluju sasvim pristojno. I hteli bi da dobiju značajni deo finansijskih operacija i bankarskih uloga koji će neizbežno preći sa Kipra pod njihovu jurisdikciju.

Situaciju je osetno skandalizovao pokušaj Kipra da dobije finansijsku pomoć Rusije. Mnogi su u Moskvi smatrali da je to zgodan povod za demonstraciju sile. Ipak za Nemačku demarš Kipra u istočnom pravcu bio je dodatni razdražujući faktor.

Govori docent katedre za evropsku integraciju MGIMO Aleksandar Tevdoj-Burmuli.

- Slabi faktori zone evra neizbežno će dospeti u krajnje složeni položaj. Pošto njihove dužničke obaveze treba nekako da kompenzuju druge zemlje. Nemačka je zainteresovana za to da se Kipar potčini uslovima EU. Ne toliko zbog ruskog novca (Nemačka je u prilično dobrim odnosima sa Rusijom). Za Nemačku je prilično važno da pokaže činjenicu sveopšte finansijske discipline. I saplevši se na Kipru, koja može da se izmigolji uslovima EU dobivši ruske kredite, Nemačka bi samim tim izgubila obraz pred drugim zemljama EU.

Drugim rečima kiparska kriza najverovatnije ima političku prorodu. Ali unutarevropsku. Nesumnjivo, reputacija Kipra se ne može povratiti. Ali sa tačke gledišta evropljana to i nije obavezno.

A Rusija, bez obzira na materijalne gubitke sa tačke gledišta reputacije je čak na dobitku. Po rečima prvog potpredsednika vlade Igora Šuvalova, to što se dešava dobar je signal zaone koji su spremni da prevedu svoje kapitale u rusku jurisdikciju. Danas je prvom potpredsedniku vlade sasvim jasno da je ruski bankarski sistem u suštini mnogo stabilniji nego evropski. I ova činjenica može da postane dodatni motiv za one koji su se ponovo bacili u traganje za mirnom finansijskom lukom, što je u jednom danu prestao da bude Kipar.

Sergej Duz,