Porodične vrednosti „pod papučom“

Porodične vrednosti postaju sve manje značajne. Pojava kućne tehnike koja olakšava rad u domaćinstvu, porast plate za žene, pronalazak efikasne kontracepcije i promena strukture tržišta rada (na primer smanjenje potražnje za fizičkim radom) doveli su do toga da se institucija porodice našla „pod papučom“.

Ako se pre sto godina nezaposlena žena smatrala normom, sada je upravo suprotno. Na kraju smo dobili glavni trend 20. veka – emancipaciju žena. Lepši pol je stupio u trku sa muškarcima za mesto pod suncem. I sada u Evorpu uzrast žena koje žele da osnuju porodicu približava se cifri od 40 godina, u Rusiji 30 godina. Zanimljivo je da istoričari ističu: u 17. veku Rusi su se ženili vrlo rano, u 12-13 godina i rađali po 8-10 dece. Danas nije moderno imati više od jednog deteta. Društvo je postavilo na prvo mesto egoizam, potrošački odnos i infantilizam.

Institucija porodice danas liči na Titanik koji sigurno juri u susret svom ledenom bregu. Na primer, nedavno se u Japanu pojavio termin „generacija satori“ (reč bukvalno označava prosvetljenje), i odnosi se na omladinu od 16-25 godina. To su junaci našeg doba, koji su već tobože sve videli, znaju i u sve su razočarani. Čitava generacija mladih ljudi bez jasnih težnji i orijentira, po jednoj oceni, pojavila se posle sveošteg raspostiranja Interneta. Nastala je sredina u kojoj je postalo moguće dobiti skoro sve, a da se ne ustane sa kreveta.

Izvori generacije satori, smatraju eksperti, treba da se traže u porodičnim tradicijama koje u poslednje godine trpe fijasko. Kao primer može da se navede porodična večera. Malo ko razmišlja da za vreme večere sa roditeljima tinejdžeri postaju zadovoljniji životom i bolje se ponašaju. To su podaci kanadskog istraživanja.

Sa druge strane, roditelji danas imaju sve manje vremena za pripremanje jela zbog radnog vremena ili vanškolskih aktivnosti svoje dece. U Los-Anđelesu, na primer, objavljeni su rezultati istraživanja koji govore da nedostatak vremena nije jedino objašnjenje za promenu odnosa porodice prema zajedničkim trpezama. Delimično odgovornost za to leži i na sadržaju frižidera. Tako na perimer tamo sve češće leže gotova jela za jednu-dve porcije, a izbor jela se pretvara brzo u uzrok konflikata među generacijama. Šta više, u SAD mnoge porodice uopšte nemaju kuhinju. Istovremeno u Rusiji, po podacima Saveznog centra za proučavanje javnog mnjenja, svaki peti stanovnik ne ume da kuva i ne može da izađe na kraj sa jednostavnim jelima.

Kada bi postojala želja, čak obična večera mogla bi da se pretvori ne u standardnu trpezu, već u nešto više – porodičnu tradiciju, smatra docent psihološkog fakulteta Sankt-Peterburškog državnog univerziteta Oksana Zaščirinska.

- Večera je veče, pred veče svi smo umorni, osećamo napetost, i ako tinejdžer raste u povoljnoj porodičnoj atmosferi, on će dobiti vrlo dobru varijantu za odmor. Tačnije on vidi da roditelji umeju takođe da se smire, da se bave nekim vrlo prostim, toplim poslovima, da se odnose jedan prema drugom sa toplinom. za njega je to element psihoemocionalnog pražnjenja, uklanjanja napetosti koja se nagomilala u toku dana. I u takvom stanju može da se ide na spavanje i da se odmori kako treba.

Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku ekonomskih istraživanja Francuske, danas žena u proseku troši na pripremanje hrane, čišćenje i vaspitavanje dece najviše 4 sata dnevno, a to je skoro sat manje nego pre 25 godina. na kraju zbog nedostatka normalne domaće hrane dešavaju se skandali u porodici i pojavljuju se zdravstveni problemi. Izgovarajući se nedostatkom vremena i željom da zarade više novca, žene daju svoju decu u ruke dadilja, a zatim se čude zašto je rođeno dete postalo tuđe. Možda je došlo vreme da se ne trči za slavom i karijerom, već da se zaustavi i seti da su porodične vrednosti upravo zato i vrednosti što su neprocenjive.

Ljubov Kurjanova,