Skandalozni film nemačke televizije

Javna televizija Nemačke ovih dana predstavila je novi serijski film Naše majke, naši očevi, čija radnja se odvija u vreme Drugog svetskog rata. Nemačka izdanja su ga već nazvala kulturnim događajem godine. A društvene organizacije Poljske obratile su se šefu spoljnopolitičkog resora Radoslavu Sikorskom sa zahtevom da se preduzmu odlučne mere protiv distribucije ove, po njihovom mišenju, klevetničke serije.

Film govori o tragičnoj sudbini pet mladih berelinaca koji su dospeli u klanicu užasnog rata. Oni se osetno odlikuju svojom ljudskošću od nacista koji su u seriji predstavljeni kao surove zveri. Prema zamisli autora serije, to su partriote koje ratuju za domovinu, ali vremenom gube sve životne ciljeve i orijentire. Na kraju serije jedan od junaka ubija svog komandira nacistu. Paralelno su prikazani poljski partizani. Pri tome u njihovim postupcima antisemitizma i surovosti ima ništa manje nego kod nacista. Urapvo to je i izazvalo buru protesta u poljskom društvu. Komentariše poljski publicista, urednik internet-portala Open Demokrasi Zigmund Dzenčolovski.

- Kada film koji se prikazuje na nemačkoj televiziji predstavlja Poljake kao antisemite i govori o odgovornosti Poljaka za genocid Jevreja u svreme Drugog svetskog rata, to deluje u najmanju ruku čudno. Nemački mediji treba da predstavljaju tačnu sliku događaja, tačno da znaju ko je inicirao holokaust, a ne da traže saučesnike u tom poslu. To nije moglo da ne privuče pažnju kako zvaničnih poljskih organizacija, tako i javnosti same Nemačke. U filmu su akcenti i proporcije očigledno pomereni. Meni se, iskreno govoreći, ne dopada pokušaj iskorenjivanja iz javne svesti jednostavne istine da za Drugi svetski rat odgovornost snose Nemci. Film je očigledan pokušaj Nemaca da podele sa drugima krivicu za učinjeno. To nije uopšte korektno. Upravo u Nemačkoj istina o događajima Drugog svetskog rata treba da bude jasno formulisana, ona treba da postavi tačku nad i.

Producent serije Niko Hofman je izjavio da junaci serijskog filma, kao i većina Nemaca iz doba Trećeg rajha, naivni su i moralno besprekorni, bili su primorani d apod pritiskom vlasti učestvuju u zlodelima nacističkog režima. Sa njima se ne slaže rukovodilac istraživačkih programa ruskog Fonda Istorijsko sećanje Vladimir Simendej:

- Nije umesno ozbiljno govoriti o tome da je služba u vermahtu bila ispoljavanje naivnosti. Mi znamo da je Hitler zadobio divljenje većine Nemaca. Upravo u tome se sastoji žalosna i gorka lekcija nacizma, koja je u stanju da opčini narod u pokušaju da postigne svetsku vladavinu. I u tom smislu težnja da se nekim umetničkim sredstvima odrazi da oni nisu bili baš tako krivi, nosi u sebi političku komponentu.

U jednoj od scena serije predstavljeni su surovi postupci vojnika Crvene armije. Upavši u nemačku bolnicu, oni ubijaju ranjene. Šta više, crvenoarmijac pokušava da siluje bolničarku, ali njegov pokušaj prekida neočekivano žena potporučnik sa ordenom Crvene Zastave na grudima. Mi smo sovjetski vojnici. Oslobodioci, a ne nasilnici. Napolje, dok te nisam ubila. Ova scena deluje neubedljivo, kao i pokušaji da se izjednače dejstva poljskih partizana sa zločinima nacista, govori Vladimir Simendej.

- Ne treba preuveličavati značaj ovog filma. Ali postoje opštiji problemi. Ono shvatanje stida, koje je bilo razvijeno u nemačkom društvu u posleratnom peridu, postepeno nestaje kako se menjaju generacije. Nažalost, vidimo eroziju tog shvatanja. Težnja da se prebaci pažnja u datom slučaju na Poljake, na izmišljena, a ponekad realna zlodela koja su izvršile savezničke trupe na teritoriji Nemačke 1944-45, to je pokušaj da se manipuliše javnim mnjenjem. Mogu da pretpostavim da takva prepucavanja u naučnom goledu i u umetničkom, u filmovima ili pozorišnim predstavama, nažalost, postojaće i ubuduće.

Zamena realne istorije nacizma istorijom običnih ljudskih stradanja i pozivanjem na surovosti rata kao takvog, po mišljenju eksperta, odražava opšti trend savremene nemačke masovne kulture. Prema podacima nedeljnika Der Špigl, zahvaljujući ineznzivnoj reklami, film je već videlo više od 20 miliona gledalaca.

Mihail Aristov,