Iz Rusije stižu jeftiniji gas i milijarde evra, a sa Zapada ucene i pretnje

U isto vreme kada Srbiji sa Zapada, iz Brisela i Vašingtona, intenzivno stižu pretnje i ucene da hitno mora da prihvati sramni dogovor za Kosovo i Metohiju koji u stvari ne nudi apsolutno ništa povoljno za srpsku stranu, iz Rusije je stigao prvi čovek Gasproma i ponudio Srbiji tri nove milijarde evra investicija, a takođe i znatno jeftiniji gas, kao i druge povoljnosti.

Dakle, bukvalno istovremeno kada u Briselu traju maratonska uterivanja Srbije u očekivanu matricu ponašanja, koja po zamisli tamošnjih kreatora takozvane «realnosti na terenu» znači faktičko prihvatanje kosovske nezavisnosti u zamenu za ulazak u višedecenijsku čekaonicu pred neizvesni ulazak u Evropsku uniju, iz Moskve je došao šef ruskog energetskog giganta da se u prijateljskoj atmosferi sastane sa svim srbskim čelnicima, a na kraju se potpisom na ugovoru, u ime svoje kompanije i države Rusije koja je njen vlasnik, obavezao na konkretne povlastice Srbiji.

S obzirom na vremensku podudarnost ova dva događaja, pri čemu i jedan i drugi imaju svoju ekonomsku i političko-stratešku dimenziju, utoliko više upada u oči razlika između istočnog i zapadnog pristupa srbskim problemima, potrebama i očekivanjima. 

Naime, radi se o tome da u iscrpljujućim rundama pregovora u sedištu evropske administracije u Briselu, pred Srbiju stižu jedino ucene i pritisci da bez pogovora i daljeg odugovlačenja prihvati kosovsku secesiju, ali i čitav niz drugih uslova o kojima se u medijima skoro ništa ne govori, jer bi u tom slučaju srbska javnost videla da Srbija ne mora da proguta samo jednu veliku žabu, već i čitavu kolonu sastavljenu od manjih ili većih žaba, ali podjednako neprijatnog izgleda i ukusa. Setimo se samo sedam uslova koje su nedavno sa sobom doneli nemački parlamentarci, a bez kojih takođe ne može biti ni govora o približavanju Srbije Evropskoj uniji. A među njima se pominju obaveze Srbije da između ostalog uspostavi dobrosusedske odnose sa samom sobom, to jest sa svojom južnom pokrajinom, a takođe i da Srebrenicu kvalifikuje kao genocid, ali ni na tome se ne završava spisak nemačkih uslova.

A ukoliko briselski pregovori ne rezultiraju faktičkim odustajanjem od Kosmeta, Evropa u tom slučaju preti Srbiji višegodišnjim čekanjem do 2015. godine čak i na samu mogućnost dobijanja datuma za početak pregovora sa EU.

S druge strane, i u razgovorima ruskog Gasproma u Beogradu takođe su se pominjale godine i rokovi, ali u sasvim drugom kontekstu. Naime, tom prilikom je rečeno da su ruska i srbska strana potpisale dogovor o isporukama ruskog gasa do 2021.godine, i to pod vrlo povoljnim uslovima. Srbija će u skladu sa potpisanim sporazumom imati povlašćenu cenu ruskog gasa, koja će biti 14 posto niža od sadašnje, kao i garantovane isporuke od 1,4 milijarde kubnih metara godišnje. To konkretno znači da će prosečna godišnja cena ruskog gasa za Srbiju ubuduće biti 370 dolara za 1.000 kubnih metara, umesto dosadašnjih 490.

Drugim rečima, kako se moglo čuti na potpisivanju srbsko-ruskog ugovora, ruski gas će za Srbiju biti još jeftiniji, a postojaće stabilnost isporuka i dovoljna fleksibilnost u količinama koje će Srbija trošiti, pri čemu neće morati da se plaćaju ugovorene količine u celosti.

Pored toga, šef Gasproma je naglasio da su preko kompanije Gaspromnjeft, koja je većinski vlasnik NIS-a, već do sada uložili dve milijarde evra u Srbiju, a u predstojećim godinama investiraće još tri nove milijarde evra.

Iz svega navedenog se jasno vidi sva različitost kojom Istok i Zapad ovih dana pristupaju srbskim problemima. Dok sa Zapada stižu pretnje da ni do 2015. godine Srbija neće dobiti čak ni datum o pregovorima sa Evropskom unijom, u isto vreme i sa Istoka, to jest iz Rusije, takođe se pominje ta ista 2015. godina, ali kao godina kada će gas preko cevovoda „Južni tok“ stići do obale Balkana.

Dakle, dok Zapad nudi Srbiji samo ugovor o takoreći bezuslovnoj predaji Kosova, Rusija je ponudila Srbiji ugovor o jeftinijem gasu. Da li onda još kod ikoga postoji sumnja koji od ta dva ugovora ide u korist, a koji na štetu Srbije i njenih interesa?

Ratko Paić,