Nikolaj Vasenin, poslednji vojnik

„Glas Rusije“ je već iznosio neverovatnu istoriju veterana Nikolaja Vasenina, koji sada živi u predgrađu Jekaterinburga. On je zamolio gradonačelnika Jevgenija Kujvaševa i Komitet za prijave EKSPO 2020. da mu pomognu da pronađe ratne drugove iz francuskog partizanskog odreda, koji je pod komandom Žorža Mono ratovao u Sen-Sorlen an Valuar, departman Drom.

Nakon duge potrage ispunili smo njegovu molbu. Ali na svu žalost, sa zakašnjenjem. Vasenin je ostao poslednji borac svog partizanskog odreda. Njegov poslednji preživeli francuski ratni drug Marsel Mars je preminuo 17. marta 2013. godine, istog dana, kada je „Glas Rusije“ pokušao da uspostavi sa njim kontakt.

Naravno da je žalosno, što se dugi put potrage završio na ovaj način. Svi ratni drugovi Nikolaja iz partizanskog odreda Sen-Sorlen su umrli, i on je ostao sam sa uspomenama i preživljavanjima. Preostaje da žalimo o nedoslednosti francuskih diplomata, koji su zasluženo počastvovali, ali ipak nisu uzelu u obzir „zov srca“ veterana. Sa žaljenjem smo primili i vest o smrti Marsela Marsa. On je rođen 1920. godine u departmanu Izer, na jugoistoku Francuske. Oni koju su poznavali Marsela, govore o njemu kao o skromnom, prijatnom i u isto vreme odlučnom čoveku.

Računali smo da ćemo povezati dva veterana, koji su bili razdvojeni vremenom i prostorom, preko skajpa ili videomosta. Ali sada niko neće moći da odgovori Nikolaju Vaseninu. Ali neka nam ova uzbudljiva istorija običnog, ali blagorodnog čoveka, napominje o krotkosti. Nikolaj Vasenin je ratovao protiv nacističke armije, pobegao iz zarobljeničkog logora, iako je znao da ga čeka težak put povratka u domovinu, kao što se i desilo. Iako je pokušao da beži iz logora ratnih zarobljenika kod Nirnberga, iako je drugi put ipak uspeo da pobegne iz logora za prinudne radove, iako je bio učesnik francuskog Pokreta otpora, - nakon povratka u domovinu bio je osuđen na 15 godina logora.

Međutim nije se predavao, nije kleknuo, nastavio je borbu, i ovaj postupak mora da bude primer svim današnjim i budućim generacijama. Došao je do pobede sa oružjem, u dalekoj i nepoznatoj Francuskoj. Na slikama iz tog vremena vidimo osmeh slobodnog čoveka, koji stoji sa visoko uzdignutom glavom. I GULAG to nije mogao promeniti. Vasenin je amnestiran pre isteka roka, koji je trebao da potraje do 1959. godine. Ovaj „mali poklon“ je pružila smrt Josifa Staljina, iako je još dugo čekao slobodu. I tek u vreme Hruščova, 1956. godine, zatvorska vrata su se otvorile pred Vaseninim. Rehabilitovan je bio znatno kasnije, tek 80.-tih godina.

Danas je za Nikolaja Vasenina 1944. godina, Drom, oni, koji su se zajedno sa njim borili za slobodu ostali su samo u uspomenama... Iz celog odreda kapetana Mono ostao je u životu samo Nikolaj, nosilac ordena Legije časti, heroj francuskog pokreta otpora, veteran Velikog otadžbinskog rata.

Memorijalna misija „Glasa Rusije“ ovim se završava, dobijeni podaci će biti dodati u francuske arhive i predate u asocijaciju Pokreta otpora.

Želimo da zahvalimo svima, koji su pomogli da nađemo predsednika asocijacije Pokreta departmana Drom, Andre Petitu, predsedniku asocijacije partizanskog pokreta kompanije Bozombo gospođi Katrin Lameri, sa francuske strane, kao i sa strane Rusije – guverneru Sverdlovske oblasti Jevgeniju Kujvaševu, Komitetu za Prijave EKSPO-2020, agenciji Aurum-Tur, i naravno Sergeju Vaseninu i njegovom ocu Nikolaju, koga spominjemo sa ushićenjem.

Nikolaj, skidamo kapu pred Vama i želimo Vam dug život među svojim najbližim.

Loran Brajar,