Još jedan optužen za zločine protiv čovečnosti u Jugoslaviji

Na Balkanu se pojavio novi optuženi za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u Bosni. To je komandant paravojne formacije Beli anđeli Veselin Vlahović. On je proglašen krivim za zločine protiv bosanskih muslimana i Hrvata, izvršene u sarajevskom naselju Grbavica u vreme građanskog rata 1992-95. Vlahović je čak dobio nadimak monstrum iz Grbavice.

Čitava intriga se sastoji u tome da je presudu izneo ne Haški tribunal, kao što bi moglo da se pomisli, već sud u Bosni i Hercegovini. Ipak, kako tvrdi naš ekspert Aleksandar Mezjajev, to je sasvim objašnjivo.

- 2001. godine bila je doneta odluka SB UN da Haški tribunal nema pravo da pokreće optužnice za sve slučajeve pripremljene posle 2003. godine. Zato se svi oni razmatraju u drugim sudovima. Ovde treba skrenuti pažnju i na to da kada je SB UN doneo odluku o završetku delatnosti Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, mnogi slučajevi visokih vojnih činova bili su predati upravo bosanskom sudu.

Sumnje u pristrasnost Haškog tribunala već su opšte mesto. Ali proces koji se odvija u sudu Bosne i Hercegovine još je teže pratiti, govori Aleksandar Mezjajev.

- Ovde postoji niz čisto tehničkih momenata. Delatnost bosanskog suda se nalazi pod takvom budnom pažnjom međunarodne javnosti. Tamo ne prenose zasedanja, ne objavljuju tekuća dokumenta. Zato, ako Haški tribunal iznosi svoje bezobrazluke u javnost, svi procesi u sudu Bosne i Hercegovine odvijaju se iza zatovrenih vrata. Zato ako procesi u Hagu mogu nekako da se prati, ovde je sve prošlo neprimećeno, i presude su bile mnogo surovije. Ako je u Hagu prosečni rok zatvorske kazne 15-20 godina, a 45 je previše oštro za Haški tribunal, u Vrhovnom sudu Bosne i Hercegovine to se smatra normalnim. Postoji još jedan momenat na koji treba obratiti pažnju. Svi znaju da je konflikt u bivšoj Jugoslaviji nosio međuetnički i međureligiozni karakter. I ako Haški tribunal formalno treba da postane nezavistan, pošto međuetničke konflikte razmatraju predstavnici drugih država, u sudskom organu BiH ne poštuje se čak ni ova formalnost. Ovde deluju predstavnici one etničke grupe koji smatraju sebe žrtvom ovog konflikta.

I u takvoj situaciji, po rečima Aleksandra Mezjajeva, vrlo je složno oceniti presudu Veselinu Vlahoviću sa pravne tačke gledišta.

- Ja bih se suzdržao od ocene ko je u pravu, a ko je kriv. Kod nas ipak postoji prezumpcija nevinosti kad slučaj ne razmotri kompetentni i nepristrasni sud. A u pogledu Vlahovića to se ne može reći. Zato ovde ćemo se za sada pridržavati prezumpcije nevinosti.

Tako mi dolazimo do zaključka da bez obzira na veliku surovost Suda Bosne i Hercegovine, njega ne treba nazivati nepristrasnim, kao ni Haški tribunal. I ako se ova dva sudska organa razlikuju po formi, sadržaj im je jednak. Ipak, ma kako da je surova presuda, Rusija će se uvek pridržavati dva važna principa: objektivnost i nepristrasnost.

Grigorij Sokolov,