Kiparski scenario za Rumuniju?

Do petka, 29. marta, počela su da stižu saopštenja da se u rumunskim bankama dešava nešto poput panike – ljudi prebacuju novac iz malih i srednjih banaka u velike, smanjuju depozite do sume ispod 100 hiljada evra, zatvaraju račune.

Proradio je kiparski bumerang, smatra rukovodilac ekonomskog departmana Instituta za energetiku i finansije Marsel Salihov:

- Posle prvobitne odluke za Kipar o tome da se od svih depozita do 100 hiljada evra otpiše porez od 6,75%, a od depozita iznad 100 hiljada – 9,9%, mogla je da se očekuje bankarska panika u nizu evropskih zemalja. Da, zatim su odluku korigovali, sankcijama su podvrgli samo dve najveće banke. Ali evropljani su primili signal – garancija neprikosnovenosti uloga više ne postoji. Može li da se nastavi u drugim zemljama rumunsko bankarsko uzbuđenje? Može, na primer u Španiji. Panična raspoloženja su kao epidemija. Moguđa su i u Portugaliji, Sloveniji, na Malti. Ali najčešće se navodi Ukrajina, koja nije članica EU. Brisel je napravio ogromnu grešku nanevši udarac poverenju čitavog finansijskog sistema Evrope.

Zašto su među prvima tako nervozno odreagovali uravo Rumuni? Po mišljenju šefa odeljenja za probleme evropske integracije IMEMO RAN Sergeja Utkina:

- To je jedna od najslabijih karika EU. Politička i ekonomska situacija ovde je problematična. Nizak je kvalitet sistema upravljanja. Glasne optužbe za korupciju koje su se pojavile zbog nemogućnosti da se dostojno plati državnim službenicima usled ekonomskih teškoća. Lokalnu elitu nervira što EU to ne shvata. A evropski činovnici sa svoje strane ne veruju u sposobnost rumunskih vlasti da sprovedu neophodne reforme. Situciju pogršava figura predsednika Baseskua.

Njime su nezadovoljni kako u Rumuniji, tako i van njenih granica. Njegov odlazak, izbor novog predsednika, moglo bi da postane granica, simbol nove rumunske politike. Naravno, sve to neće zameniti važenje makroekonomskih zakona. Ali će pomoći da se ukine napetost u društvu, da se stvori pretpostavka za reforme koje tako teško protiču.

Tri meseca ima Rumunija da u zamenu za novu tranšu od izdvojenih 20 milijardi evra ispuni zahteve kreditora. A to je, kao što se zna, smanjenje plata u državnom sektoru za 25%, penzija za 15%, uvećanje PDV sa 4 odsto do 24 odstro, obustavljanje niza socijalnih programa, što sindikati nazivaju socijalnim genocidom. Za plaćanje spoljnog duga 2013. godine, zemlja treba da nađe 5,2 milijarde evra. Pri tome, bankarski sistem snosi rekordne gubitke. Možda se ne plaši Rumunija uzalud da će prema njoj biti primenjen kiparski scenario?

Glavni ekonomista Investicione kompanije Trojka dijalog Jevgenij Garilenkov savetuje:

- Treba imati u vidu: kiparski problemi se dešavaju zato što aktivi bankarskog sektora otprilike 7 puta premašuju obim unutrašnjeg bruto proizvoda. Što se tiče Rumunije, ovde je situacija sasvim drugačija. Razmere finansijskog sektora su bitno manje u odnosu na unutrašnji bruto proizvod. Makar iz tog razloga što kao nezavisan, komercijalan, ovaj sektor postoji tek 20 godina. Problemi sa pojedinim bankama u Rumuniji se ne mogu isključiti. Ali ne očekujem veliku sistemsku krizu poput kiparske. Pitanje je u drugom – zašto da se provocira nepoverenje i izaziva panika u odnosu na finansijski sistem Kipra? Zašto su objavili mere za koje su pre samo nešto više od deset godina osuđivali Argentinu? Tada su njene vlasti sličnim metodama pokušale da reše probleme svog bankarskog sistema. Ova neposlednost EU i MMF u najmanju ruku čudi.

Evropske finansije su spojeni sudovi. Moskva razmatra situaciju oko ćerke Banke Kipra, ruske Juniastrum banke. Ali ona se finansira samostalno, obim sredstava na korespondentskim računima je svega 6%. A koliko ih je kod banke Marfin Romenija, čiji je osnovni akcionar Narodna banka Kipra koja podleže likvidaciji? Direktor Nacionalne banke Rumunije je uverio da država garantuje očuvanost uloga, između ostalog i u problematičnoj banci Marfin Romenija. Pri tome je dodao: u zemlji ima najviše 12000 ljudi koji poseduju uloge veće od sto hiljada evra. Navodno, ako neko i postrada, to nije osnovna masa ulagača.

Gajane Hanova,