ODKB - Govor člana Stefan Vuković

ODKB je vojnopolitički savez (često nazivan i – istočni NATO), a sačinjavaju ga republike bivšeg Sovjetskog Saveza okupljene po njegovom raspadu u Zajednici nezavisnih država (ZND). Osnovan je 15. maja 1992. sa zadatkom zaštite teritorijalno-ekonomskog prostranstva država članica od svake spoljne agresije, međunarodnog terorizma i velikih prirodnih katastrofa. Članovi ODKB-a su: Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan uz napomenu da i Srbija treba da postane članica ODKB.

Nema sumnje da je niz revolucija i narodnih pokreta koji su tokom proleća i leta ove godine potresli arapski svet, a koji je nagovestio da bi ova događanja mogla da se preliju i na nearapske prostore, kako u Africi tako i u Aziji, mnoge navelo na razmišljanje. Upravo na tim saznanjima iznikla je ideja da bi ODKB, osim što deluje prema „spoljnom neprijatelju“, mogao da se okrene i unutrašnjim problemima . ODKB je značajna pomoć državama članicama organizacije pošto je  jasno da  niko od članica  neće krenuti na front (protiv spoljnog neprijatelja), ali zato mnoge  spoljne neprijatelje svrbe ruke kada je reč o državnom udaru,smjeni vlada izazivanju nestabilizacija i  okupacija.             

Slučaj su Jugoslavija,Irak,Iran,Sirija....
O mogućnosti izbijanja revolucija na postsovjetskim prostorima,koje bi bile slične isceniranim revolucijama od strane neprijatelja ODKB je svjestan i spreman je da brani sve svoje članice sa svim potencijalima od Atomskog do Vazdušno kosmičkh jedinica Ruske armije.

Ovo, znači da bi ODKB, u slučaju potrebe, mogao da se umeša i u unutrašnje stvari pojedinih država članica ako procjeni da su takozvana ARAPSKA PROLJEĆA I NARANDŽASTE REVOLUCIJE  kreacija neprijateljskih djelovanja prema ODKB-u i njenim članicama.

Novi oblik delovanja svakako je pokrenut ulogom NATO-a u dešavanjima u arapskom svetu. Ovo se posebno odnosi na direktno učešće alijanse u svrgavanju s vlasti libijskog vođe Muamera Gadafija. Sa druge strane, zapadna vojni planeri ne kriju da im je jedan od strateških ciljeva širenje organizacije na istok, posebno na republike bivšeg SSSR-a.

Stalno serviranje demokratije u mnogim zemljama je jedan od najprisutnijih  oblika pritisaka  na  rukovodstva zemalja  kako bi zapad ispunio svoje ciljeve,takoće druga vrsta pritisaka je pomoć opoziciji u stvaranju “građanskog društva” i slugu zapadnih planera.

Činjenica je da su pojedine zapadne zemlje do grla upletene u promene u arapskom svetu, ali to je moguće objasniti jednako poslovnim interesima (bitkom za energente), koliko i činjenicom da se radi o državama koje su u odnosu na taj isti Zapad do pre pola veka još bile u kolonijalnom statusu.

Još 27. februara je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sastanku sa visokim oficirima ruske vojske izjavio da Vazdušno-destantne snage “treba da budu korišćene kao snage za brzo reagovanje na krize”, ne ulazeći u dodatne pojedinosti. To je očigledno, između ostalih, prepušteno Šamanovu, koji je precizirao da bi ruske vazdušno-desantne jedinice mogle da budu poslate radi očuvanja suvereniteta Južne Osetije i Abhazije, kao i izvršavanja ruskih obaveza prema svojim partnerima iz Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – Jermeniji, Kazakstanu, Belorusiji, Tadžikistanu i Kirgiziji.

Rusija jasno stavila do znanja da neće ostaviti tu zemlju na cedilu, i da će biti spremna da izvrši svoje obaveze iz Dogovora o kolektivnoj bezbednosti. [3] Inače, u Jermeniji su u septembru 2012. već održane vežbe Kolektivnih snaga za brzo reagovanje ODKB, u kojima je učestvovala 98. Ivanovskaja vazdušno-desantna divizija. [4] Ukupno, VDV broji oko 35.000 pripadnika, i odigrala je jednu od ključnih uloga u petodnevnom ratu sa Gruzijom 2008. godine. Šamanov je veteran čečenskog rata i dugogodišnji bliski saradnik Vladimira Putina.

Ovo očigledno usložnjavanje situacije na Kavkazu ne može se, naravno, gledati izolovano. Štaviše, iz balkanskog ugla, neminovno se može postaviti i sledeće pitanje: da li će na kraju, kada se svedu svi računi, američki angažman na Kosovu koštati i previše? Da, to je sasvim moguće. SAD su vojnom akcijom protiv SR Jugoslavije 1999. godine, mimo međunarodnog prava i bez odobrenja SB UN, kako je to zaključio Solženjicin, čvrsto uspostavile princip „jači tlači“. Ovaj princip je brzo počeo da bude primenjivan svuda po svetu. Međutim, što se Balkana tiče, rezultat svega trebalo je da bude formiranje nezavisne države Kosovo, čemu se Srbija usprotivila, pa se tlačenje nastavilo. Kršenjem međunarodnog prava proglašena je tzv. republika Kosovo, zatim su mnoge zemlje naterane da je priznaju, a Srbiji je ponuđeno ili da sa ovom lažnom državom uspostavi zvanične odnose ili da bude potpuno periferizovana. I pored svih problema sa Srbijom, ipak treba reći da su, oslanjanjem na albanski faktor, SAD uspostavile čvrstu kontrolu nad Balkanom. Problem se, međutim, javlja na drugoj strani. Stavljanje Balkana pod kontrolu samo je jedan od koraka u geopolitičkom nastupu SAD ka centralnoj Aziji. Put sa Balkana do centralne Azije –vodi preko Kavkaza.

Uspešno dovođenje Sakašvilija na vlast u Gruziji samo je pojačalo samopouzdanje Vašingtona. A i da je neko planirao da pruži otpor, primenjivana je strategija „jači tlači“ pa je samo mogao da doživi sudbinu nesretne Srbije. I tu dolazi do prve promene! Sudbina Srbije bila je jeziva opomena svim malim državama šta će ih zadesiti ukoliko probaju da pruže otpor, ali je bila i alarm svim velikim državama da nešto preduzmu, ukoliko žele da ostanu velike u svakom smislu te reči. Dakle, bila je to i opomena Rusiji. A Rusija, po brzoj konsolidaciji za vreme prvog Putinovog mandata, pošto je bilo prilično kasno za značajnije uključivanje na Balkan, usmerava najveći deo svojih resursa ka Ukrajini, centralno-azijskim državama i,naravno, Kavkazu. Svih ovih godina razvijana je unutrašnja struktura ODKB, čije su članice Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan. Time je strateški ojačana pozicija Jermenije, važnog ruskog saveznika na Kavkazu. U narednim godinama, može se ispostaviti i ključnog ruskog saveznika na Kavkazu. Glavna pretnja po bezbednost Jermenije dolaze spolja, a tu je Rusija u obavezi da pomogne članici ODKB, što jegeneral-potpukovnik Vladimir Šamanov i potvrdio. Time bi se svaki neželjeni scenario u budućnosti mogao sprečiti, a mogućnost ponavljanja scenarija iz Chinvalija sveo na najmanju moguću meru.

Ovime se američka pozicija dramatično pogoršava. Sa ruskim prisustvom na Krimu, Abhaziji, Južnoj Osetiji i Jermeniji, ugroženi su strateški američki planovi, pa SAD imaju tri mogućnosti: da uđu u sukob sa Rusijom; da uđu u pregovore sa Rusijom; da se povuku. Pošto prvi scenario treba isključiti, ostaju preostala dva, a kakav god ishod da bude, pozicija SAD će biti značajno slabija nego što je bila pre nekoliko godina, a kamoli od one kako je bila planirana. Daljim razvojem odnosa unutar ODKB, takođe se i isključuje mogućnost daljeg sprovođenja strategije „jači tlači“. Ukoliko članstvo u ODKB može u potpunosti da garantuje bezbednost država članica, NATO gubi monopol da prisiljava  druge države u članstvo. Jer   kako to pobornici ulaska Crne Gore  u NATO kažu da Crna Gora mora da uće u NATO da je taj NATO ne bi napao. Nova etapa u funkcionisanju ODKB može značiti i novu etapu u ukupnim međunarodnim odnosima. A možda bi sve drugačije bilo da NATO nije bombardovao SR Jugoslaviju 1999. Bombardovanjem SR Jugoslavije, stvaranjem tzv. republike Kosovo i kršenjem međunarodnog prava, SAD su strateški zagospodarile Balkanom, ali su zato izgubile Kavkaz koji je bio u njihovim planovima zajedno sa Balkanom....i da zaključimo..ŠTA će SAD  Balkan bez Kavkaza ? Ovim se jasno otkriva imperijalistička težnja SAD da pokore pravoslavlje ,oslabe ga i na kraju pljačkaju bogastva Rusije A šta će im Balkan bez Kavkaza! Ovim se  pokazuje da je  Amerika  jasno uvijek ciljala na Rusiju.

Zato Crna Gora treba da bude članica ORGANIZACIJE UGOVORA O KOLEKTIVNOJ BEZBJEDNOSTI, na to nas upućuje istorija i tradicija naših bratskih odnosa od 3 vijeka.Pozivamo graćane da daju doprinos da CG bude članica RUSKOG beѕbjednosnog sistema a ne NATO  UBICA,OKUPATORA I PLJAČKAŠA !