Perspektive rusko-kineskih ugovora

Mada je televizijska reportaža CCTV o sklapanju velikih poslova u trgovini oružjem pred posetu Si Đinpinga u Moskvi sadržala samo odavno poznate činjenice, zbog nedovoljno preciznih formulacija i netačnih citata novinskih agencija pojavila se novinarska patka međunarodnog nivoa. U sižeu neposredno pred posetu govorilo se o sklapanju okvirnih ugovora o isporuci 24 lovca Su-35 i 4 podmornice Amur. Činjenica je bila poznata iz saopštenja ruskih medija još krajem prošle godine. Tada su ruski mediji objavili i neke detalje posla, koji su takođe objavljeni na CCTV.

Pogrešno je bilo samo vezivanje dogovora za posetu na najvišem nivou. U praksi rusko-kineskih odnosa konkretni projekti u vojno-tehničkoj sferi praktično nikada se ne razmatraju sa najvišim rukovodstvom dve zemlje. Lideri formiraju samo opšte prilaze pitanjima saradnje.

Na pregovorima predsednika Rusije i predsednika Kine tematika vojno-tehničke saradnje uopšte nije doticana. To je prirodno. Posle potpisivanja memoranduma o namerama dalja priprema ugovora se nalazila u rukama odgovarajućih kompanija Rusije i Kine, kao i ministara odbrane i drugih socijalnih resora zemlje. Njima predstoji veliki rad u usaglašavanju cena, uslova isporuke, konkretnih zahteva prema proizvodima, zaštiti prava intelektualne svojine, kasnijem servisiranju i slično. Takav rad može da traje godinama. Ovi pregovori imaju tehnički karakter i mogu da ih vode samo kvalifikovani eksperti. Uključivanje političkog rukovodstva u njih nema svrhe.

Ključna rešenja u sferi rusko-kineske vojno-tehničke saradnje donosi Mešovita međuvladina komisija za vojno-tehničku saradnju, formirana još 1992. godine. Kopredsedavajući komisije su ministri odbrane Rusije i Kine, a zasednja se odvijaju svake godine na smenu, u Moskvi i Pekingu. Upravo do vremena zasedanja komisije mogu da se očekuju novosti u sferi rusko-kineske vojno-tehničke saradnje.

Pri tome pregovori o avionima Su-35 i podmornicama Amur-1650 nalaze se još u ranom stadijumu i nema nikakve sigurnostida će biti završeni do zasedanja naredne komisije.

Uprkos saopštenju CCTV ovi ugovori neće biti prvi veliki sporazumi za isporuku oružja Kini za 10 godina. Isporuke ruskog gotovog oružja u Kinu nikada u potpunosti nisu prekidane. Na primer, tek 2010. godine bilo je potpuno završeno ispunjenje velikog ugovora za isporuku 15 diviziona protivavionskog raketnog kompleksa S-300PMU2, a trenutno se realizuje ugovor za isporuku 10 aviona Il-76 iz rezervi ruskog ratnog vazduhoplovstva.

Mada se u toku posete Si Đinpinga nisu razmatrali konkretni projekti isporuka ruskog oružja Kini, poseta je pokazala porast uzajamnog poverenja između dve zemlje u oblasti odbrane i bezbednosti. Tako je Si Đinping postao prvi strani lider koji je posetio Centar operativne uprave ruskih oružanih snaga. U uslovima povoljne političke klime rusko-kineska saradnja ima sve šanse da značajno premaši pokazatelje prethodnih godina.

Vasilij Kašin,