Francuzi žele Rubinov vinjak

 Srbija ima dva izvozna proizvoda: Novaka Đokovića i “Rubinov“ vinjak, ocenjuje Andre Šrajner, suvlasnik francuske destilerije “De la Tur“ iz regije Šarant.

Stručnjaci ove i švajcarske kompanije Salko, koja širom sveta distribuira vrhunska pića Martela, Henesija i kurvoazjea zainteresovani su da vinjak stave u ponudu.

Ovo je jedna od većih fabrika u kojima smo bili, a vinjak je među četiri najbolja brendija na svetu – napominje Andre Šrajner, koji je već nekoliko meseci u kontaktu sa “Rubinom“.

“Poseduje tradiciju, tehnologiju i lojalne potrošače. Razmatramo da piće ove fabrike stavimo u našu ponudu. Sve reakcije na kvalitet koje smo testirali u Francuskoj i ovde, ukazuju nam da smo na putu da uspostavimo konkretnu saradnju i nadam se da će ona biti dugoročna”

Šrajner priznaje da su posle probe poželeli da kupe nekoliko cisterni vinjaka. “Rubinov“ brend je po njegovim rečima jedan od najboljih koje je ikada probao, a u prednosti ovog pića ubraja specifičnost autentičnih vrsta koje se koriste kao baza, ali i hrastovu burad u kojima se čuva vinski destilat.

“Poslednjih pet godina raste potražnja za smeđim alkoholnim pićima (skoč, brendi, viski)”, ističe Ralf Cimerman, direktor Kompanije „Salko“.

Tražnja za alkoholnim pićima se sa belih vraća na obojena, što se posebno odnosi na SAD. Samo od 2008. do 2009. godine prodavalo se oko 250 miliona flaša godišnje, dok je taj trend u 2011. godini porastao na 285 miliona flaša. Trend je usledio posle pada popularnosti tokom osamdesetih godina, kada su u nekim oblastima primat uzeli votka i rum.

Nalaženje načina da se prodaja vinjaka usmeri na tržišta gde ga do sada nije bilo, jedan je od pravaca u budućnosti kruševačke kompanije, koja vinjak izvozi uglavnom u okruženju.

“Proizvodimo više od četiri miliona litara vinjaka godišnje”, kaže Zoran Bekrić, generalni direktor „Rubina“.

“Na godišnjem nivou pored Srbije, izvozimo u zemlje okruženja i nešto manje u EU. Vinjak je nastajao od šezdesetih godina zahvaljujući generacijama vrhunskih tehnologa, a od privatizacije 2005. godine u protekle dve godine, zakupili smo oko 1.300 hektara državne zemlje u nekoliko vinogradarskih rejona Srbije, a od 2009. u podizanje oko 150 hektara zasada investirali oko 1,5 miliona evra”.