Novac Evrope – da li će tajno postati javno?

Brisel je, čini se, našao još jednog unutrašnjeg neprijatelja u EU – Austriju. Ove nedelje konflikt među rukovodećim organima unije i Beča dostigao je vrhunac. Austrija je pored Luksemburga do poslednjeg dana ostajala ostrvce na kojem su lokalni političari očajnički nastavljali da se bore protiv finansijskih snaga ujedinjene Evrope. Posle skandala sa konfiskacionim porezom na depozite velikih stranih ulagača sakrivene u bankama Kipra, kao i na pozadini procurivanja informacija o hiljadama ofšor računa čiji vlasnici su mnogi poznati političari i biznismeni, Evropska komisija je ojačala pritisak na Austriju u Luksembug, zahtevajući od vlasti da otvore zavesu nad tajnom bankarskih uloga koji se čuvaju u ovoj zemlji.

U bankarskm sektoru Luksembruga, na primer, kako saopštavaju mediji, našlo je utočište 160 stranih banaka. A ukupan obim samog sektora 22 puta premašuje obim unutrašnjeg bruto proizvoda zemlje. Radi poređenja, na Kipru, gde su ključale strasti, obim uloga premašivao je unutrašnji bruto proizvod samo 8 puta. I ovih dana ministar finansija Luksemburga Luk Friden je objavio da Velika kneževina može da ublaži principe čuvanja bankarske tajne i da se odluči na tešnju razmenu inforamcija sa stranim poreskim službama.

Sada Ausrija ostaje jedina zemlja EU koja nije dala svoj pristanak za učešće u sistemu automatske razmene informacija o bankarskim ulozima na šta je ministar finansija Ausrije Marija Fekter izjavila da će se boriti za očuvanje bankarske tajne kao lavica. Po njenim rečima, razmena informacija će dovesti do formiranja groblja podataka u Evropi, ali neće uvežati prihod od poreza. U svakom slučaju, na novom zasedanju svog kabineta federalni kancelar Austrije Verner Fajman je rezimirao rezultat diskusije na ovu temu: Idemo na pregovore.

Da li kapitulacija poslednje tvrđave bankarske tajne u jedinstvenoj Evropi, sada već sasvim opkoljenje, znači revidiranje samog pojma kao takvog? U velikoj meri da, smatra profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov.

- Upravo to sve što se dešava i znači – govori profesor, ništa neće moći da se sakrije. Jasno je da postajanje mogućnosti skrivanja daje prednosti pojedinim zemljama i one se bore za njeno očuvanje. A sada se tajna privatnog života razotrkiva tobože u ideji pomoći. Čovek treba uvek da bude u zoni kontrole. I finansijska pitanja važan su element takve kontrole.

U principu, za to se zalaže većina političara, između ostalog ausrijskih. Evo kako je prokomnetarisao u radijskom intervjuu spremnost gospođe Fekter da se bori kao lavica poslanik Austrije i šef frakcije socijalista u Evropskom parlamentu hanes Svodoba.

- Lavovi takođe ponekad gube u borbi sa suparnicima, rekao je poslanik. Uopšte mislim da Austrija i ministar finansija ne treba da uzimaju pod pokroviteljstvo one koji se kriju od poreza. Po meni, i sami građani naše zemlje ne bi hteli da strani novac dolazi ovde u cilju skrivanja od zakona.

Zvanični predstavnik Evropske komisije Olivije Baji je odbio da komentariše pojavu baze podataka za 130 000 vlasnika uloga iz 46 zemalja sveta u ofšor zonama. Po njegovim rečima, Evropska komisija nema efikasne poluge za iskorenjivanje datog problema. Šta da se radi, nije sve tajno i ne izlazi uvek sve tajno na videlo.