Zona evra: Finansijske pretnje i politički izazovi

Ministri finansija zone evra i čitave EU koji su se okupili dne samo da će razmotriti pružanje prve tranše antikrizne pomoći Kipru u visini od 10 milijardi evra, već će i analizirati situaciju u drugim bolnim tačkama na evropskoj finansijkoj karti. I ako prvi kiparski paket može da bude izdvojen već početkom maja, drugi antikrizni pravci za sada su manje jasni, podseća naš analitičar Petar Iskenderov.

Osnova za idzvajanje 10 milijardi evra Kipru bio je u celini pozitivan memorandum trojke monitora koja je posetila ostrvo. Dokument konstatuje spremnost kiparskih vlasti da ispune ranije usaglašene zahteve antirkiznog plana, uključujući restrukturizaciju dve vodeće nacionalne banke, povećanje poreza na profit korporacija i otpisivanje dela sredstava iz bankarskih uloga. Ali u Briselu malo ko veruje da prva kreditna tranša koja se danas razmatra može da reši probleme nagomilavane godinama.

Nisu slučajno posle Kipra u vidno polje briselskih činovnika dospeli Luksemburg i Austrija, koji ni malo nisu problematični. EU je zatražila od njih da osiguraju tansparentnost bankarskog sistema. Prva reakcija obe zemlje bilo je negodovanje, mada, razmislivši, oni su rešili da ne konfliktuju sa EU (čitaj – Nemačkom). Neophodnosti razrade jedinstvenih bankarskih pravila za čitavu zonu evra, pri tome što rešavanje ovog zadatka zahteva i vreme i političku volju, samo je jedan od aspekata evropske finansijske krize. Ništa manju opasnost za zonu evra predstavljaju i strogo ekonomski problemi. Tako po podacima Federalne statističke uprave Nemačke Destatic, obim nacionalnog izvoza je smanjen u februaru za 1,5% u poređenju sa prethodnim mesecom. Analitičar portala Briefing.com Patrik O Hea poziva da se sa svom ozbiljnošću ponesemo ne samo prema situaciji oko Kipra, već i prema sistemskom problemu vezanim za evropske fondove plata.

Aktuelni su i čisto politički rizici. Ako u istoj toj Nemačkoj nepredvidivi izbori za bundestag predstoje u septembru, Italija već drugi mesec živi bez prave vlade – podsetila je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac analitičkog odeljenja ruske grupe kompanija ALOR Natalija Lesina:

- Politička kriza u Italiji govori o tome da sada nije jasno da li tamo u principu može da se formira nova vlada. Moguće da će biti čak održani novi parlamentarni izbori. Ako se u skorije vreme ne pojavi neka politička određenost, to će i nadalje negativno uticati na evro.

Još pesimističkije je raspoložen predsednik ruske konsalting kompanije Neokon Mihail Hazin. U intervjuu za Glas Rusije on je izrazio ozbiljnu sumnju na rčaun sposobnosti ECB, MMF i drugih svetskih finansijskih faktora da prevladaju krizu u njenom aktualnom stanju.

Indikativno je da uoči aktuelnih finansijskih foruma EU evropski indeksi fondova pokazali su najbrži rast u poslednjih mesec dana. Samo što su izvori rasta ležali daleko van granica Evrope. Evropske berze su regovale na prevremeno objavljivanje protokola martovskog zasedanja Federalnog rezervnog sistema SAD o novim merama za stimulisanje nacionalne ekonomije. Osim toga, odrazio se značajniji porast kineskog izvoza u martu mesecu nego što je bilo očekivano.

Petar Iskenderov,