"Spisak Magnitskog" otežava dijalog Moskve i Vašingtona

Ministarstvo finansija SAD je objavilo «spisak Magnitskog», koji se sastoji od 18 imena. Na tom su spisku predstavnici Rusije, Ukrajine, Azerbajdžana i Uzbekistana, prema kojima se uvode sankcije u skladu sa aktom Magnitskog.

Činovnika najvišeg nivoa na tom spisku nema. Protiv onih, koji su na tom spisku, a koje američke vlasti smatraju učesnicima kršenja ljudskih prava, primenjuju se kaznene mere u vidu odbijanja izdavanja američkih viza i blokiranja aktiva, ako se ispostavi da ih ima na teritoriji SAD. Ruski odgovor na «spisak Magnitskog» je objavljen  - izjavio je predsednik komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov.

Prvo su kongresmeni tražili da se u spisak uključi 280 ruskih činovnika. Međutim, Bela kuća, zabrinuta zbog mogućnosti da sahrani «resitovanje» rusko-američkih odnosa, objavila je skraćenu varijantu. Inače, nema garancija, da taj spisak neće biti proširen - deo imena su Amenikanci mogli da sakriju radi nacionalnih interesa, - ističe glavni urednik časopisa Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.

- Američka strana nije jedinstvena. Postoji administracija, kojoj je «spisak Magnitskog» preseo, a koja bi htela da minimizira njegove posledice i opseg, jer joj je potrebno rešavati s Rusijom konkretna pitanja, pre svega regionalne konflikte. Međutim, postoji i kongres, gde su prisutni različiti interesi, a koji je pokretačka snaga «predmeta Magnitskog». Administracija ne može da ignoriše kongres, jer svaki put mora da bira u kojoj meri može da izađe ususret kongresu, u kojoj, obrnuto, ne sme da se suprotstavi da ne bi pogoršala situaciju. Mislim da u predmetu Magnitskog ta ljuljaška pragmatičkog prilaza Bele kuće, s jedne strane, i politizovanog prilaza kongresa s druge strane, nastaviće se.

Povod za akt Magnitskog je postala smrt auditora britanskog fonda Hermitage Capital Sergeja Magnitskog 2009. godine. On je bio optužen za poreski kriminal, te je umro u moskovskom islednom zatvoru. Njegava smrt je izazvala veliki društveni odjek i postala jedan od razloga ozbiljnih promena u krivično-popravnom sistemu Rusije. Pored toga je ta tragedija ispala element velike politike. Niz američkih kongresmena na čelu sa senatorom Bendžaminom Kardinim odlučio je da kazni one, ko je, prema njihovom mišlenju, bio kriv za hapšenje i smrt pravnika, kao i pokušavao da sakrije informacije o tom slučaju i imao od toga ličnu vajdu.

Posle uzaludnih tvrdnji ruske strane da je predmet Magnitskog unutrašnje pitanje, o kojem se vrši detaljna istraga, Moskva je upozorila Vašington o uzvratnoj meri. Bio je usvojen «zakon Dime Jakovljeva», koji se tako zove u znak sećanja na ruskog dečaka koji je poginuo krivicom prijemnih roditelja iz SAD. Na ruskom «crnom spisku» su se našli pre svega nesavesni prijemni roditelji ruske dece, činovnici, krivi za nezakonito nalaženje zatočenika u zatvoru Gvantanamo i mučenju zatvorenika u Iraku i Avganistanu.

Objavljivanje tih spiskova ugrožava odnose dve zemlje, - smatra predsednik fonda Politika Vjačeslav Nikonov.

- Sastavljanje takvih spiskova je bez presedana u rusko-američkim odnosima. Tako nešto se nije desilo ni u doba hladnog rata. To je Pandorina kutija, iz koje će stalno prodirati problemi za bilateralne odnose. Zato je ruski odgovor neizbežan. Mislim da će naš spisak po broju ljudi biti sličan američkom Spisku Magnitskog, samo će se naš spisak nazivati, recimo, spisak Gvantanamo. Mere su apsolutno simetrične.

U ponedeljak u Moskvu stiže pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednolst Tom Donilon. On će uručiti predsedniku Vladimiru Putinu poslanicu Baraka Obame povodom perspektiva rusko-američke saradnje. Razmena crnih spiskova ugrožava misiju Donilona. Inače, ne bi smelo da se tvrdi da će bilateralni dijalog biti prekinut, uvek ima mnogo tema za razmatranje, - diplomatski je odgovorio portparol predsednika RF Dmitrij Peskov.