NE VERUJ ĐACIMA NI KAD POKLONE DONOSE

Druga premijera slovačkog pozorišta VHV  u Staroj Pazove  ove sezone:Ljudmila Razumovska”Draga naša profesorka”u režiji Anjičke Balaž , sa Anom Kanaš, rediteljkinom majkom, u naslovnoj ulozi
Najizvođenija , ali  ne i najbolja drama savremne ruske dramaske spisateljice  Ljudmile Razumovske  „Draga Jelena Sergejevna „ imala je neobičnu sudbinu.Napisana 1980.,u Rusiji je stalno zabranjivana od strane sovjetske cenzure i skidana s repertoara u peridou od 1983.do 1986.,a perestrojka  je ponovo vraća na scenu odakle ne silazi, bar u pozorištima u provinciji, sve do današnjeg dana.

Igra se na pozornicama celog sveta

U poslednja četvrt veka  predstave  po drami „Draga Jelena Sergejevna “ igraju  se na scenama u celom svetu, a u  Evropi  u svim zemljama izuzev u Danskoj. Na repertoaru je mnogih pozorišnih trupa u Republici Koreji,  u Kini je objavljena kao posebna knjiga .Predstave po ovoj drami stalno su se nastanile na repertoarima pozorišta u SAD, Kanadi, Brazilu i mnogim južnoameričkim zemljama . Po njenim  motivima   snimljena su i tri filma :u Rusiji , Poljskoj i Francuskoj.U Srbiji je bila veoma populrana devedesetih godina i igrana je u profesionalnnim popzorištima od Subotice do  Niša, pa je čak Ministarstvo prosvete  oficijelno preporučilo za đake osnovnih i srednjih škola.
 
Najsenzacionalnije, najskandaloznije, najpopularnije pozorišno ostvarenje epohe perestrojke

Dramu su ocenili kao najsenzacionalnije,  najskandaloznije i najpopularnije pozorišno ostvarenje epohe perestrojke.To je bilo u to doba vrlo savremeno , aktuelno delo , koje je fiksiralo precizan  i oštar sociološki rez društva, njegovo socijalno raslojavanje i raspadanje sa ostrašćenim protivurečnostima.
Ali ako bi se njene vrednosti ograničile samo na to, na fokusiranje značajnog, ali ipak prolaznog trenutka u jednom, nama ipak dalekom društvu ( sovjetskom), kad bi bila lišena univezalnih i trajnih vrendosti i poruka ,ona bi ostala u prošlosti zajedno sa stavrnošću koju  prikazuje.
I tako, “Draga Jelena Sergejvena “ nađe se i na repertoaru Slovačkog pozorišta VHV u Staroj Pazovi
Ali nije tako.  U što smo se uverili  gledajući premiejru ove drame u Staroj Pazovi na sceni Slovačkog pozorišta VHV.

I tako se „Draga Jelena Sergejevna „ nađe i na repertoaru Slovačkog pozorišta VHV iz Stare Pazove  u sezoni 2102/13  ( u koprodukciji  sa  SKUD“Heroj Janko Čmelik“)  u režiji Anjičke Balaž, a u prevodu ( ne navodi se da je s ruskog, pa je verovatno sa srbskog jezika)  Maje Šipicki i Vlaste Iker.

Predstava se  igra sa naslovom „Draga naša profesorka „ sa Anom Kanaš,rediteljkinom majkom, u naslovnoj ulozi Porfesorke .Anjička je inače i sama  profesorka( fizičkog vaspiatnja ) u OŠ“Čmelik“, a njena majka,glavna glumica u predstavi, je radnica u PU“Poletarc“.

Na pozornici je ne preluksuzno    namešten stan , ( scenografija :kolektivana, tehnika SKUD”Čmelik”) obitivalište skromne srednjoškolske  profesroke matematike , 40. godišnje , neudate ,Jelene Sergejevne , koji deli sa svojom majkom, u vreme dešavanja radnje pacijentkinjom lokalne bolnice.Jelena Sergejevna ( Ana Kanaš )  nije lepa,  bogata  još manje,a ne bi se moglo reći  ni da pobuđuje neko naročito  uvažavanje  svojih učenika, ali ona ipak ima u sebi nešto veliko i važno po sopstvenom shvatanju-velike moralne vrednosti.Možda baš zbog toga ona uporno ne primećuje svoju elementarnu bedu, svoju usamljenost, svoju nesreću.

Nezvani gosti, profesorkini  đaci, Danajci ,koji poklone donesoše

I evo jednom k njoj u posetu  neočekivani gosti –njeni učenici  X b razreda:Ljalja,Paša, Volođa  i  Vića,”u ime i po nalogu “ celog odeljenja došli su da svojoj profesorki matematike čestitaju rođendan.Cveće, tople reči, pregršt vrednih poklona,dirnuli su Jelenu Sergejevnu do dubine duše.Nije mogla ni pretpostraviti da je sadašnji njeni  maturanti toliko cene i poštuju.Na brzu ruku se postavlja sto,a na njemu cveće, šampanjac,drže se  zdravice koje prelaze u pozdravne govore u čast slavljenice, muzika, igra,svečana atmosfera, izrazi duboke zahvalnosti i običan dan ispunjen svakodnevnim brigama je pretvoren u pravu svetkovinu.
Izgledalo je da  svi  gosti podjednako uživaju  sa svojom domaćicom :
Ljalja ( Maja Domonji ) , devojka koja rasuđuje kao neka mudra, iskusna žena; njen dečko Paša ( Mihalj  Topoljski ) , slepo odan svojoj devojci ;Volođa( Milan Varenji )  koji se sprema da bude lider, intelektualac i njegova devojka Vića ( Vlasta Iker ), nasledna alkoholičarka.

Poseta sa zadnjom , podlom namerom

Ali razočaranje Jelene Sergejvne bilo je isto tako bezmerno kao malo pre podarena joj radost, kad je shvatila da   đaci nisu došli tek onako da posete omiljenu profesorku koja se nalazi u teškoj životnoj situaciji pošto joj je majka sa kojom žvi u istom stanu teško bolesna i hospitalizovana,nego da se s njom izruguju , da je podvrgnu komediji .Radi se o tome što do kraja školske godine nije još ostalo mnogo vremena ,a sa ocenama “posetioci” ne stoje baš najbolje:Paši je potrebna petica , inače on rizikuje da ga pozovu u vojsku, i uopšte svi će oni  da upišu humansitičke fakultete pa tako  im budućnost zavisi od Jelene Sregejevne koja treba da im da ključ od sefa  u zbornici  kako bi ispravili ocene   u svojim zadacima. Kako bi je privoleo da im  da kjluč od sefa, Volođa, “zlatni dečko”, budući diplomata, obećao je svojoj profesorki da će joj ,aktivirajući visoke veze svog oca ,smestiti majku u specijanu bolnicu kod slavnog doktora ,na čemu mu je ona potresena ovim plemenitim gestom i brigom ,zahvalna do neba.

Međutim,njeno oduševljenje je najednom iščezlo i pretvorilo se u ogorčenje kad je saznala da u osnovi ovog predloga leži ciničnost i bestidnost đačke grupe koja  traži ključ od sefa kao proitvuslugu za svoje “plemeito delo” po Volođinoj zamisli.

Jelena Sergejevna energično naređuje   da  svi učenici hitno napuste njen stan obečavši im da sutra u školi nikom neće reći za ovu posetu.Učenike je ovaj predloge njihove “drage “ profesorke samo još više razveselio.Budući čvrsto uvereni u to da cilj opravdava sredstva,učenička četvorka  i dalje  pribegava pretnjama  i ucenama  samo da se nekako  domogne ključa od sefa.

Svaki učenik ima svoje motive i opravdanja za ovakvo postupanje

U opravdavanju svojih sramnih  postupaka svaki od njih  navodi svoje motive.Tako Ljalja želi da “živi, a ne da preživljava” kao njena majka biliotekarka;Paška ima za cilj da zauzme pozciju koja mu po nekom zakonu pripada, a ako ne bude imao odgovarjuće ocene , mogao bi mu taj položaj neko uzeti ispred nosa; kod Viće je  to akomodacija, a kod Volođe-samopotvrđivanje.

Pošto ih je sve saslušala ,Jelenu Sergejevnu obuzimaju “užasa plamovi “:ona jednostavno nije mogla da poveruje da niko od dece nema nijedno osećanje   koje se može  sresti   kod svakog normalnog čoveka:milosrđa, dobrtote,nekoristoljublja, savesti, časti.

Kod Volođe , koji je navikao da uvek dobije ono što traži, nepkolebljvost prfesorke i neskriveni prezir prema njihovom zahtevu da im da ključ od sefa  ,izaziva bes i ogorčenje.Videći da ubeđuvanje i verbalne pretnje i ucene ne pomažu, on pribegava obijanju stana  i nasilju.Pod  njegovom kontrolom u potrazi za ključem od sefa   vrše preters Jelene Sergejevne i surovu   premetačinu po njenom stanu.Zaigravši se, tinejdžei  ne shvataju kakvo užasno poniženje i koliko duboki bol  svojim  bezdušnim postupcima pričinjavaju  čoveku, svojoj profesorki.

Ogrezli u podlost i bestidnost napuštaju stan u rasvit zore
Već svanjiva, a  ogrezli u podlost , bestidnost i izdaju , gosti napuštaju stan bez ičega.Ključ za kojim su toliko uporno  tragali , prenebregavajući dostojanstvo i čast, ostavljen je da leži bačen ispod stola.Njegova cena bila je život jednog čoveka.

Borba karaktera na sceni

Na sceni  je duže od jednog sata vođena  borba karaktera , dobra i zla:pokoljenje šezdesetih u liku siromašne profesorke i mladih ljudi osmadesetih koje je nagrizao uticaj ”trulog “ Zapada u vreme perestrojke.  Dobro oličava profeosraka, a zlo-,nažost ,svi đaci-posetioci.

I tako nekoliko mladih ljudi “junaka novog  doba” , neosteljivih, bezdušnih, surovih, ravnodušnih   do prezira,  u zatvorenom, teskobnom prostoru ,vodili su psihološku borbu sa elemntima fizičkog nasilja protiv jedne  krhke,naivne i nesrećne žene.
Naslućuju neizbežni dolazak “pokoljenja vukova “

U staropzaovačkoj predstavi “Draga naša profesrka “ rediteljka Anjička Balaž  nam predstavlja  “đačko  društvance “ kao  (za svoje godine) obrazovane ,razvijene, istina , neko manje , neko više,ali u svakom slučajui ne bi se moglo reći da  su glupi.I  , izgleda, perspektivno, društavnce, koje  namerava da poveliki račun isporuči životu… I već treniraju svoj prvi korak, pred očima publike, naslućujući neizbežni dolazak”pokoljenja vukova “.Čak nikave sumnje  nema među članovima “ekspedicije” koju predvodi cinik-diplomata Volođa  da uparvo tako , i nikako durgačije ,oni treba da rešavaju probleme.Strašno ? Odista, strašno.

Ali za njih to nije strašno.I  kad ih profesorka pita zašto se oni ničega ne boje,jer će sutra o njihovim postupcima svi znati, i da će ići na sud,na učenike to ne deluje. Oni su uvereni da će se sve završiti kako treba.

Dajući naslovnu ulogu svojoj majci, glumici amteru, rediteljka, takođe amaterka , Anjička Balaž , je postigla takvu scensku uverljivost da su   se nakon predstave mnoge gledateljke  doživljavajući poistovećenost sa likom profesorke , upitale kako bi one same reagovale da  su bile u poziciji Jelene Sergejevne.? Kako bi se osećale i šta bi odgvorile kad joj učenica u njenom stanu prilikom pomena moralne dileme u lice kaže:”A život jer podla  mizerija.Da, ja hoću da živim lepo, hoću skupo da se oblačim. Ako neću ja, a ko će drugi.?Svesna sam da lepo izlgedam. I neka moja majka radi i po tri posla ako treba, samo da ja imam para da kupim skupocene haljine!”

I svi  iz njenog društva razmišljaju  u istim kategorijama.

I šta da radi tada njihova prfesorka? Šta da im kaže u takvom razgovoru ? Da  im  navodi  sentence o moralnom ,večnom,razumnom , dobrom?

Sve je bilo uzlaud kad njenim posetioci već imaju masu drugih  primera pred očima.

Delovati grubošću, cinizmom pritiscima,ucenama na slabe tačke,to je ,videli smo u predstavi, svojsteveno bilo kojem uzrastu. Pa i mladom, nažalost.

Pet lica, pet tragedija

Na sceni smo videli  pet lica koja su ne samo našla svog pisca, nego i reditelja, darovtu Anjičku Balaž. Pet likova, pet  individializovanih tragedija. Svaka uloga je karakterna.Ana Kanaš kao   “draga profesorka “ deleovala je kao dobra i plemenita,principijelna, snažna duhom,ali suviše meka i popustljiva, priklještena ,sridljiva, bojažljiva,potresena , ali i pomalo smešna , obična, prava učiteljica  koja postaje žrtva svog prevelikog poverenja u svoje učenike.Mihalj Topoljski kao Volođa ubedljivo je odigrao lik mladog “naduvenka “ koji je srastao sa svojom predstavom o potomku i nasledniku  intelektualne porodice , Vlasta Iker je  je scenski opravdala lik Viće , koju  su vršnajci iz razreda već  odbacili  kao  “sekundarnu društveniu sirovinu “, Maja Domonji se kako Ljalja “pošteno izmašatala “ o slatkom životu.

Šta drugo da uradimo nego da parafraziramo drevenu helensku izreku :”Ne veruj Danajcima ni kad  darove donose”, kao što smo učinili  u naslovu ovog osvrta.

Snažan utisak na publiku

Predstava je ostavila snažan itisak na publiku  potvrdivši da Anjička Balaž nije slučajno progalašena za naboljeg reditelja ( zajedno sa svojim saradnicima Andrejom Dvornjicki i Ljiubišom Samendićem )  na Festivalu dečjih slovačkiih scena  “3XĐ” u jesen prošle godine pobedivši u svim  kategorijama svojim dečjim  mjuziklom  “Priča za laku noć”,  razigranom i maštovitom inscenacijom Anderesenove bajke  sa živopisnom scenom i koloritnim kostimima ,   a pre svega sa nadahuntim  mladim izvbođačima iz OŠ”Čmelik”.

Zanačajn repertoarski događaj  i  izvođački uspeh

Sa repetoarskog stanovišta  postavka jedne ozbilje drame kao što je “Draga   Jelena Sergejevna” Ljudmile Razumvske koja je u poslednjoj decenija prošlg veka potresla  pozorišne scene u celom svetu i izavala društvene turbulenciju  u  jednoj ipmeriji na zalasku  (sovjetskoj )  ,je značajan  događaj u pozorišnom životu Stare Pazove.

Anjička Balaž je scenskom realizacijom  ove drame skrenula pažnju na sebe kao teatarskog stvaraoca   koja će sa talentovanim i maštovitim redieteljem pozorišta pokreta Miroslavom Kožikom i njegovim saradnikom  ,kompozitorom Miroslavom Bakoom, obogatit pozorišni  život  Vojvodine  novim kreativnim  dostignućima.