Rusko-srbski međuparlamentarni dijalog

 U Državnoj Dumi RF, 16. aprila 2013. godine, održan je susret Prvog zamenika Predsednika Državne Dume I. I. Meljnikova i zamenika Predsednika Državne Dume S. V. Željeznaka sa zamenikom Predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije Nenadom Popovićem i delegacijom Komiteta za međunarodne odnose Narodne Skupštine Republike Srbije na čelu sa Predsednikom Komiteta Milošem Aligrudićem.

Kao važan momenat u razvoju odnosa dveju država, strane su istakle nedavnu posetu Predsednika vlade Republike Srbije Ivice Dačića Moskvi. Tokom te posete odigrao se i susret sa Predsednikom RF V.V. Putinom, Predsednikom vlade RF D.A. Medvedevim, Ministrom odbrane RF S.K. Šojguom i potpisan je niz međuvladinih sporazuma.

Parlamentarci su visoko ocenili status posmatrača koji je dobila Republika Srbija pri Parlamentarnoj Skupštini Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB). Ova odluka doneta je na zasedanju Parlamentarne Skupštine ODKB održane 11. aprila tekuće godine, u čijem radu su uzele učešće parlamentarne delegacije Republike Srbije na čelu sa Predsednikom Narodne Skupštine RS Nebojšom Stefanovićem. Razvoj saradnje Republike Srbije sa ODKB ima važan značaj u pitanjima jačanja bezbednosti i suprostavljanja savremenim izazovima i pretnjama.

Razmatrajući sistuaciju koja je nastala u regionu Balkana, strane su primetile pozitivne tendencije u razvoju višestrane regionalne saradnje. Sa tačke gledišta razvoja parlamentarne diplomatije, veliki potencijal predstavlja ideja Balkanskog međuparlamentarnog dijaloga, otvorenog za balkanske, ruske i evropske partnere i druge zainteresovane strane.

U tom višestranom dijalogu mogu se razmatrati aktuelna privredna i politička pitanja, pitanja regionalne i opšte-evropske bezbednosti, pitanja humanitarno-kulturnog, stručno-naučnog karaktera, pitanja informativne saradnje i drugih važnih aspekata.

Parlamentarci su istakli da Balkanski međuparlamentarni dijalog može da pomogne učvršćenju postojećih i stvaranju novih veza među geopolitičkim prostorima koji su uključeni u evropske i evroazijske integracione procese i ne treba ga doživljavati kao pokušaj opozicije bilo kakvim nadnacionalnim tvorevinama.

Srbska strana je podvukla da u ovom trenutku u regionu Balkana ima mnogo više ujedinjujućih nego razjedinjujućih faktora. Regionalizacija Evrope takođe predstavlja važan faktor koji omogućava razvoj balkanskih zemalja.

Ruski parlamentarci su primetili da takav dijalog može da odigra važnu ulogu u razvoju privredne saradnje i da olakša integraciju interesa Rusije, država Balkana i partnera iz EU, na primer u energetskoj sferi. Kao istorijska paralela takvom pristupu može poslužiti stvaranje same Evropske Unije, gde je prvi korak na tom putu bilo potpisivanje Sporazuma od pre 62 godine, 18. aprila 1951. godine, o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Posle ovih primera, potpuno su logični u ovom trenutku izgledi za uspostavljanje multilateralnih diskusija o perspektivama efikasnog sistema energetske proizvodnje na bazi projekta “Južni tok”, koji pokriva kako regionalni deficit, tako i obezbeđuje izvoz energije u zemlje EU. Infrastrukturni projekti koje Rusija ostvaruje u regionu Balkana i direktne investicije subjekata Ruske Federacije, takođe mogu postati ujedinjujući faktor.

Parlamentarci su podvukli da je region Balkana u višestranom međuparlamentarnom dijalogu već izrazio određeni interes i zbog toga je neophodna dalja aktivnost u tom pravcu.

Strane su takođe istakle pitanja razvoja informativne saradnje i primetile su neophodnost jačanja ruskog prisustva u srbskim medijima, između ostalog na televizijskim kanalima, u štampi i u elektronskim medijima.

Po završetku susreta, srbska delegacija je posetila salu za plenarna zasedanja Državne Dume, gde su bili dočekani aplauzima od strane ruskih parlamentaraca.