Vašington će odobriti preventivni udar po Iranu

SAD garantuju podršku Izraelu u slučaju vojnog konflikta s Iranom, saopštavaju mediji. I nije važno, da li će to biti odgovor na agresiju ili preventivni udar od strane Tel Aviva. Tvrda retorika, prema rečima stručnjaka, može biti i pokušaj pritiska na Iran, ali i posledica unutrašnjopolitičke situacije u SAD.

Senat SAD je usvojio rezoluciju, u skladu sa kojom će Vašington pružiti svaku moguću pomoć Izraelu u slučaju vojnog konflikta sa Iranom. Dokument je stavljen na razmatranje u martu ove godine na inicijativu šefa komiteta za spoljne poslove, demokrate Roberta Mekendeza i grupe senatora istomišljenika. Ovaj korak se teško može nazvati neočekivanim. Izrael je strateški saveznik SAD, a iranski nuklearni program – stara glavobolja Vašingtona i Tel Aviva. Predsednik Instituta za strateške ocene Aleksandar Konovalov smatra:

- Ovo je u potpunosti očekivano i jasno, jer je Iran jedan od najozbiljnijih protivnika SAD. Sada je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta SAD da se ne dopusti Iranu da nabavi nuklearno oružje. U SAD je bilo jako mnogo govora po tom povodu, da bi u slučaju, ako Iran nabavi nuklearno oružje, situacija postala još opasnija i da bi se pojavilo više problema, nego u slučaju vojne operacije sa ciljem likvidiranja njegove nuklearne infrastrukture.

Usvojena rezolucija ne znači da je situacija na Bliskom istoku došla do usijanja. Čak šta više, stručnjaci smatraju da postoji neka aluzija na smanjenje tenzija povodom iranskog problema. Uz to, kako kaže politikolog i publicista Dmitrij Drobnicki, ratničke vatre „jastrebova“ iz Senata su u potpunoj ravnoteži sa miroljubivom retorikom „golubova“ iz administracije predsednika SAD:

- Administracija Obame od 2008. godine vodi istrajnu politiku ograničavanja aktivnosti Irana koje nisu usaglašene sa SAD i svetskom zajednicom u celini. Predsednik Obama, potpredsednik Džo Bajden i nova lica u administraciji Obame, su govorili da je poželjno da se iranski problem reši diplomatskim putem. Ali, u Kongresu su ponekada usvajaju i tvrđe rezolucije od onih koje sprovodi izvršna vlast.

Jedan od autora dokumenta, senator republikanac Lindzi Grem, je podvukao da na rezoluciju ne treba gledati kao na pozivanje u rat, Amerika ne želi konflikt, ali neće ni da vidi Iran kao nuklearnu državu. Vojno rešenje iranskog problema bi donelo i ozbiljne ekonomske probleme. Ne samo za region, nego i za celi svet:

- Konflikt u Iranu je krajnje nepoželjan, makar s tačke gledišta, da je to jedan od najosetljivijih po ekonomskim posledicama region sveta. Kroz Ormuski prolaz idu stotine brodova, tankeri prevoze naftu u sve krajeve sveta. Pre svega, u Aziju stiže nafta iz Persijskog zaliva. Prekid ovih isporuka zbog ratnih operacija bi odmah ostavio teške posledice za svetsku ekonomiju.

Slične kataklizme su sada posebno opasne, jer se svetska ekonomija već duže nalazi u krizi. Nadu pruža to, što, prema rečima stručnjaka, preventivni udar Izraela na Iran nije cilj, a sredstvo. Do njega može doći samo u slučaju ako jevrejska država bude sigurna da Iran poseduje nuklearno oružje ili je na pragu njegovog stvaranja. Ali, tada će Izrael da dejstvuje bez obzira na Vašington i svetsku zajednicu. To će biti pitanje života i smrti. Izrael je mala zemlja. Nuklearna eksplozija na njegovoj teritoriji bi značila nacionalnu katastrofu, a moguće, i nestanak države.

Vlad Grinkjevič,