Na pojasu Evrope poslednja rupa?

Dva rukovodioca EU – šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu i predsednik Evropskog saveta Herman van rompej istupili su sa programskim govorima u Briselu.
Prava opasnost od raskola Evrope, citiraju reči Barozua, sastoji se u ignorisanju briga i interesa građana. Danas je ralna proba EU na izdržljivost polarizacija koja mu preti, koja je posledica krize. Između severa i juga kontinenta postavljene su nove demarkacione linije, na površinu ponovo isplivavaju predrasude koje dele građane. Zato politika, koja se orijentiše isključivo na „zatezanje kaiševa“, iscrpla je sebe, izjavio je šef Evropske komisije.

Istupajući posle Barozua, Herman van Rompej je priznao da rešavanje problema ekonosmkog napretka i zaposlenosti ne teče tako brzo kako bi se želelo. Na kraju građani jedinstvene Evrope, u prvom redu mladi, smatraju da su dospeli u ćorsokak i ne vide životnu perspektivu. Jasno je, upzorio je van Rompej, da se strpljenje ljudi nalazi na izmaku, i od političara se traži novo razumevanje hitnosti delovanja.

Neophodna je kombinacija smanjenja troškova u jednim pravcima i uvećanja u drugima. Najverovatnije upravo tako će se i graditi dalja politika Brisela, smatra naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin.

- U svakom slučaju to je pitanje spoja. Tačnije treba naći takvu varijantu koja nas ne tera da previše zatežemo kaiševe, ali nije ni pretnja po makroekonomsku stabilnost. U svakom slučaju sve ove mere su samo deo procesa koji je u mnogome prirodan. U svakom slučaju, oko ove teme se vredi pomučiti. Čudotvorna rešenja neće moći da budu pronađena.

Jedan od aspekata na koji skreću pažnju analitičari je izlazak Brisela, po izrazu nekih komentatora, izvan diktata Nemačke, koja istupa u EU kao glavna pobornica kursa zatezanja kaiševa. Kako se smatra, na predstojećem samitu EU u maju Brisel može da zauzme stranu Pariza, i tada će Angela Merkel ostati usamljena. Ali niz eksperata ističe – Berlin uoči septembarskih izbora za parlament neće se predavati. Između ostalog, kako smatra, na primer, član naučnog saveta Instituta za evropsku politiku u Bonu, bivši šef Evropskog parlamenta Klaus Henš, Nemačka ne treba sve da svodi samo na mere stroge ekonomije.

- U principu mi treba da pokazujemo da upraktičnoj politici ua aktualnoj situaciji važno je štedeti, sprovoditi reforme, rekao je on u radijskom intervjuu. Ali uporedo sa tim, treba se brinuti i o tome da u uslovima krize bude osiguran rast i konkuretnost. U to treba da unese svoj doprinos i Nemačka, i druge zemlje Evrope.

Da li će Evropa zategnuti kaiševe do kraja ili na njemu ima još rupa? U Briselu ih izgleda više nema.

Oleg Severgin,