Za budućnost bez Černobilja i Fukušime

Međunarodni dan sećanja na žrtve nuklearnih havarija i katastrofa se obeležava 26.aprila. Na taj dan, 1986.godine u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani dogodila se strašna havarija koje je čovečanstvo navela na razmišljanje o bezbednosti atomske energetike.

Atomska energija je u civilnoj upotrebi već više od pola veka. Atomski reaktori ne samo da su omogućili snižavanje „energetske gladi“, već i ozdravljenje ekologije u nizu zemalja. U tom smislu se može navesti Francuska. 75 % električne energije u toj zemlji se dobija od atomskih elektrana, zahvaljujući tome emisija štetnih gasova uatmosferu je smanjena za 12%. Reklo bi se da je to idealna varijanta, ali samo u uslovima bezbednog funkcionisanja. U međuvremenu tokom svog perioda postojanja atomske energije u raznim državama su se dešavale havarije različitog stepena opasnosti. Zabeleženo je već oko 400. Među najveće spadaju: havarija u Černobilju, katastrofa američke atomske elektrane 1979.godine na američkom „Ostrvu tri milje“ u Pensilvaniji i ona poslednja koja se dogodila u Japanu na elektrani Fukušima-1, 2011.godine. Po mišljenju određenih naučnika koji se bave ovom problematikom, katastrofa u Fukušimi je zapravo po obimu sumarne radioaktivne emisije prevazišla Černobiljsku. Razlozi havarija su različiti, ali je iskustvo koje je dobijeno ovim putem izučeno od strane stručnjaka do sitnica, govori direktor Fonda energetskog razvoja Sergej Pikin:

- Glavno je to što čovečanstvo u situacijama pojedinačnih katastrofa deluje potpuno nezaštićeno, zato je neophodno unapred misliti o tome da se mogu dogoditi ovakve situacije, činiti sve kako bi se neutralisali i smanjili rizici. Ovde je pažnja koja se posvećuje bezbednosti od ključne važnosti.

Sada u svetu radi nekih 440-450 atomskih reaktora. Više od 60 se gradi. Ali, poslednja havarija u Japanu, veoma je pokvarila imidž atomske energije, koji se popravljao tokom 30 godina nakon katastrofe u Černobilju. U vezi sa tim su se pojačali napori u smsilu potrage za alternativnom energijom, primećuje glavni urednik časopisa „Atomska energija“ Oleg Dvojnikov:

- Alternative, naravno, postoje. Ali postoji i idealni balans sile. Specijalisti govore, da u principu može oko 1000 atomskih reaktora postojati na planeti. Druga je stvar što se paralelno uz izgradnju atomskih elektrana mora rešavati pitanje iskorišćenog atomskog goriva, pitanje skladištenja atomskog otpada. Ali perspektiva, u periodu od narednih 30 ili 40 godina, za reaktore još uvek postoji i ovakve se elektrane još uvek grade.

Na dan sećanja na žrtve nuklearnih havarija u mnogim gradovima Rusije, Belorusije i Ukrajine, tim povodom se održavaju skupovi. U 10 država Evrope pod parolom „Za budućnost posle Černobilja i Fukušime“ protiče „Evropska nedelja delovanja“. U tom smislu se održavaju i susreti sa onima koji su radili na neutralisanju posledica černobiljske havarije. Zahvaljaujući hrabrosti ovih ljudi, posledice katastrofe su umnogome smanjene.

Mihail Aristov,