Mamuti se vraćaju

Japanski naučnici planiraju do 2017. godine da ožive mamuta. Već sada genetičari celog sveta rade na kloniranju životinja, koje su izumrle pre više desetina hiljada godina. Jedni eksperti tvrde da će Zemlja uskoro ličiti na holivudski film „Park iz doba jure“, dok drugi pozivaju da se realnost ne brka sa reklamnim kampanjama.

Ideja kloniranja neke izumrle životinje već više desetina godina uzbuđuje umove na marginama nauke i obične ljude. Danas su prekinuti ozbiljni, pa čak i razgovori u šali u vezi oživljavanja praistorijskih ljuskaša, dinosaurusa - suviše su dugo njihove kosti bili u zemlji, tako da su se sačuvali samo tragovi na kamenju.

Druga stvar su mamuti. Istorija ovih životinja počinje gotovo u isto vreme kada i istorija ljudskog roda, samo što je bila prekratka. Za razliku od dinosaurusa, čiji se ostaci najčešće sreću u vrućim kamenitim pustinjskim predelima, mamuti se nalaze u zamrznutim slojevima zemlje (permafrostu) u subpolarnim predelima Sibira i u Severnoj Americi. Tokom hiljada godina u ledu, kao u frižideru, telo životinje se očuvalo, očuvalo se meko tkivo, kosti, često i krzno. Upravo tu počinje „čudo“ kloniranja mamuta, o kojem naučnici, bez obzira na ogromnu skepsu, - po prvi put ozbiljno diskutuju. Jedino, što im je potrebno, to su fragmenti tkiva izumrle vrste, sa dobro očuvanim DNK. Ostvarivanje ovog projekta je veoma realno, ali to ne vodi ničemu dobrom, iznosi ubeđenje biolog Aleksandar Čubenko, naučni novinar, urednik sajta „Večita mladost“.

- Nije poznat raspored gena u hromosomima, nisam siguran da li je uopšte poznat broj hromosoma, jer su u tako zamrznutom tkivu preostali neki „ostaci“ i „parčići“ od DNK. Drugo, veoma je sumnjivo, da će materica slonice prihvatiti embrion mamuta, čak ukoliko on bude dobijen. Daleko je interesantnije od ovih projekata kloniranja, i daleko je perspektivnija ideja Džeka Hornera sa Univerziteta u Montani. On namerava da napravi da li „dino-kokoške“, ili „koko-sauruse“. Uzeti kokošku, aktivirati „spavajuće“ gene, koji sada ne funkcionišu, i iz jajeta, možda čak u nekoliko faza, dobiti nešto nalik na dinosaurusa.

Prema mišljenju eksperata, ovaj naučni eksperimenat će koštati oko dva miliona dolara, dok je vrednost kloniranja mamuta – milijarde dolara. Daleko skromnije cene za „vaskrsavanje“ kućnih ljubimaca nude tužnim vlasnicima američki biznismeni. Kloniranje voljenog kučenceta i mačenceta košta u SAD oko 250 hiljada dolara. Ali jedno je – kućni ljubimac, i sasvim drugo – mamut, koji jednostavno neće opstati u savremenim uslovima, kako smatraju mnogi naučnici, jednostavno zbog toga što je klima na Zemlji sasvim drugačija, nego pre jedno 400 hiljada godina.

Dok jedni naučnici pokušavaju sa kloniranjem mamuta, - naučnici sa australijskog Univerziteta Novog Južnog Velsa već su stvorili genom retke vrste žabe. Ova vrsta je potpuna nestala na kontinentu početkom 80.-tih godina prošlog veka. Istina dobijeni embrioni nisu preživeli, kao što je bilo i sa kloniranjem 2009. godine pirinejskog planinskog jarca, koji je proživeo nekoliko minuta od trenutka rođenja. Naučnici, međutim, ne gube nadu i nadaju se na prodor u kloniranju izumrlih vrsta. Koje mogu biti posledice, i nećemo li dobiti na kraju neka monstruozna stvorenja, - svoja razmišljanja o tome iznosi doktor bioloških nauka, profesor, zamenik direktora Instituta molekularne genetike Ruske akademije nauka, načelnik odeljenja virusne i ćelijske molekularne genetike IMG RAN Vjačeslav Tarantul.

- Vode se diskusije, na primer, čak na predmet takvog projekta kao kloniranje neadertalca. To nije čovek, to je neka sporedna vrsta. Ova situacija je potpuno sporna, kao kloniranje čoveka, jer nije poznato šta će se tamo roditi i kako se ponašati prema tom biću: kao prema životinji ili kao prema čoveku. U celini, postoje i tehnički, i moralni problemi, naravno i ekonomski.

Osim toga danas postoji još jedan problem, koji nije za zanemarivanje. U Jakutiji – zoni permafrosta, skriva se ogromna količina zaboravljenih oblika života, i počeo bi pravi „rat“ za ove iskopine, ostatke nestalih životinja. Jer osim državnih istraživačkih timova, ovde su prisutni „lovci na mamute“, koji vode pravu borbu. Radi se o tome, da je 1990. godine u svetu zabranjena trgovina slonovim kljovama, tako da kljove mamuta, od kojih se prave najraznovrsnije stvari – počev od šahovskih figura do ukrasa, dobili bi na ceni. Cijena jednog para kljova na crnom tržištu može da iznosi oko 75 hiljada evra. Poznato je, da ogrlicu iz ovog materijala ima čak prva dama SAD Mišel Obama.

Ali dok se neko bavi kloniranjem retkih vrsta životinja, dok neko na tome zarađuje, na našoj planeti i dalje postoji daleko značajniji problem. Biološka raznovrsnost Zemlje svakim danom je sve siromašnija. Tako da se u najskorije vreme svet može zamisliti o kloniranju za sada još živih tigrova, leoparda i nosoroga.

Ljubov Kurjanova,