Amerika zbližila Rusiju i Portugal

2. maja na ruske ekrane izlazi film Amerika portugalskog režisera, uz saradnju sa španskom i brazilskom kinematografijom. U glavnoj ženskoj ulozi je zvezda domaće kinematografije Čulpan Hamatova. Lirska priča se razvija u okviru kriminalnog sižea.

Radnja se dešava u Portugalu. Čudna kuća koja liči na brod. U njoj rame uz razme žive prevaranti koji prave lažne pasoše, i klijenti koji ih čekaju. Vlasnik kuće, kao i čitavog kiminalnog biznisa je Portugalac. Njegova žena je imigrantkinja iz Rusije Liza koju igra Čulpan Hamatova. Obična žena koja živi običnim životom: muž, sin, umiruća svekrva na rukama – i beskrajni stanari koji sanjaju da odu u Ameriku! Među klijentima se nađe troje Rusa. I Liza se zaljubljuje u jednog od njih. A zatim mafija ima poslednju reč... To je kriminalna drama. O ljubavi, o složenim odnosima. ali najvažnije je da su nade vezane za emigraciju često iluzorne. Ponekad prosto želja da se pobegne od sebe smaog, ali samo promena mesta nije najbolji način da se reše lični problemi...

Režiser filma, Portugalac Žuan Nunu Pintu je uneo u film mnogo autobiografskog: rođen je u Mozambiku, sa 6 godina je dospeo u Portugaliju kao izbeglica. Očigledno je zato film ispao životan, smatra ruski filmski kritičar Alseksej Medvedev.

- Isto to selo, staro, portugalsko, to su poslednja divlja mesta u Evropi gde još ostaje pravi život, gde su odnosi otvoreni, klasični.

Film je već dobio nagradu za najbolju režiju na međunarodnom festivalu u Sofiji i nagradu za najbolje likovno rešenje na međunarodnom festivalu nezavisnog filma u Lisabonu. Poslednji momenat je vrlo važan. On svedoči o priznanju u Portugaliji, gde ruski film skoro da nije zastupljen. Zajednička proizvodnja filmova je jedna od malobrojnih mogućnosti da se bar nekako pojative na ogromnom filmskom tržištu na portugalskom jeziku. Ali nažalost zvanični sporazum o koprodukciji između filmskih poslenika Rusije i Portugalije za sada ne postoji – precirziala je u intervjuu za Glas Rusiej jedna od vodećih ruskih stručnjaka za koprodukciju Ana Gutkova.

- Zvaničnih koprodukcionih sporazuma imamo bukvalno šest. A pre nekoliko godina bilo ih je četiri. Tamo su figurirale Bugarska, Francuska... Pre dve godine takav sporazum je bio potpisan sa Nemačkom. Radi primera: u Francuskoj takvih sporazuma je oko 50.

Može se praviti film bez odgovarajućih sporazuma, mada, kako smatraju stručnjaci, prepreka u procesu snimanja pojavljuje se mnogo više. Tim pre je vredno iskustvo i uspeh takvih pionira kao što je Žuan Nunu Pintu. To je posebno zadovoljstvo igrati na tuđem jeziku, zato što nemate čime da se sakrijete, morate jasno da prenesete svoju emociju i to što moraš da uradiš – seća se o snimanju filma Amerika Čulpan Hamatova. Po rečima glumice, dopalo joj se da radi sa portugalskim kolegama. O važnosti ovog rada ne treba ni govoriti.

Rita Bolotska,