Rusija i Mađarska: odnosi postaju sve bolji

Odnosi između Rusije i Mađarske se dobro razvijaju u svim pravcima. Moskva i Budimpešta jačaju kako ekonomsko partnerstvo, tako i saradnju u humanitarnoj oblasti. Tako su na zajedničkoj konferenciji za novinare u Budimpešti dijalog dveju zemalja okarakterisali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i njegov mađarski kolega Janoš Martoni.

Humanitarna saradnja između dve zemlje postaje sve intenzivnija. Kao primer za ovo može da posluži koncepcija koja je usvojena za vreme susreta Sergeja Lavrova i mađarskog premijera Viktora Orbana o jačanju studentske razmene. Ipak, kao osnova bilateralnih odnosa između Moskve i Budimpešte služi ekonomija. Pre svega saradnja u oblasti energetike. Ovome je posvećeno posebno mnogo pažnje za vreme pregovora s mađarskim partnerima, rekao je Sergej Lavrov.

- S obe strane je potvrđena odlučnost da se u potpunosti realizuje projekat „Južni tok“. Razmotrili smo perspektive jačanja saradnje i u drugim oblastima. To su i investicije i visoke tehnologije. Složili smo se da će u realizaciji ovih mogućnosti, a njih ima mnogo, pomoći rad međuvladine komisije. Njeni predsednici su se već sastajali, a za jesen je planirana plenarna sednica. Pozdravljamo aktivnu delatnost mađarskog biznisa u Rusiji, pre svega u ruskim regionima. Naše mađarske kolege planiraju da otvore svoje kancelarije u Irkutsku, Novosibirisku, Krasnodaru i Rostovu na Donu.

U toku pregovora Sergeja Lavrova i Janoša Martonija bilo je reči i o odnosima između Rusije i EU. Po mišljenju obojice ministara ovi odnosi se u poslednje vreme nisu pogoršali iako na dnevnom redu ostaje nekoliko neregulisanih pitanja. Na primer, kao faktor ljutnje služi „Treći energetski paket“. Ipak, kako je istakao Lavrov, ne treba dramatizovati situaciju. Glavno je da se „sve strane rukovode postojećim energetskim obavezama i da ne primenjuju retrospektivno svoje odluke u oblasti energetike“.

Na konferenciji za štampu Sergeju Lavrovu je bilo postavljeno pitanje i u vezi s predstojećom posetom državnog sekretara SAD Džona Kerija Moskvi. Ruski ministar je saopštio da se sprema da s američkim kolegom razmotri širok krug pitanja, a posebna pažnja će biti posvećena situaciji u Siriji.

Pozicije Rusije i SAD o sirijskom problemu su, naravno, važne, ali ni iz daleka ne zavisi sve od ove dve zemlje. Glavno je da se svi spoljašnji igrači bez izuzetka strogo rukovode dogovorima predviđenim Ženevskim kominikeom od 30. juna prošle godine. Pre svega, radi se o tome da se odreknu veštačkih predloga i odlaganja početka samih pregovora između vlade i opozicije. I bezuslovno, na dnevnom redu pregovora s Džonom Kerijem će biti pitanja koja se tiču strateške stabilnosti u svim njenim aspektima, uključujući i PRO. Trenutno pripremamo odgovor predsednika RF na poslanicu koju je na njegovu adresu predsednik Obama uputio sredinom prošlog meseca. I nesumnjivo, pregovori s Kerijem će nam biti od koristi da ovaj odgovor pripremimo kao maksimalno konkretan.

Sirijskoj temi za vreme konferencije za štampu Sergej Lavrov se vratio još jednom kad je bio zamoljen da prokomentariše zahtev Damaska da se ispita činjenica primene hemijskog oružja u blizini Alepa. Po rečima ministra, Moskva podržava zahtev sirijskih vlasti da se razaberu u onome što se desilo. Ipak, iako se generalni sekretar UN prvo saglasio da se izvrši istraga, kasnije je zahtevao da se radi toga obezbedi pristup svim sirijskim objektima. „To je nepravilno i veoma podseća na rezolucije koje je Savet bezbednosti UN usvojio vezano za Irak,“ – rekao je u zaključku Sergej Lavrov o nastaloj situaciji.

Artem Kobzjev,