Danski reditelj Mari Meler postavio je dečji mjuzikl po najčuvenijem delu najvećeg danskog filosofa „Ili-ili „( Eatrer-Or), Sorena Kirkegora (Soren Kierkegard ,1813-1855) , javila je u subotu, 4. maja agencija Asošijeted pres (AP) .
Predstava mjuizkla „Ili –ili „je ivedena u okviru državnog obeležavanja 200. godišnjice rođenja , 5. maja, najvećeg danskog mislioca i jednog od najzanačajnijih svetskih filosofa ,Sorena Kirkegora.
Agencija podseća da je mjuzikl „Ili-ili“ već počeo da se prikazuje po danskim školama,kao i da se u predstavi koriste najsavremenija tehnološka sredstva kako bi se gledaocima približili motivi ovog dramatizovanog filosfskog traktata.
Osim mjuzikla „Ili-ili“, u Danskoj se prikazuje i komediogrfski šou koji je takođe zasnovan na delu velikog filsofa. Autor tog scenskog programa, Klaus Damgor, koristi Kirkegorove ideje u svojoj komičnoj scenskoj raspravi o odnosima među polovima.Ovaj program se igra po celoj Danskoj, a jedno izvođenje je bilo pomalo morbidno- u kapeli na grobčlju na kome je bio sahranjen najveći i u svetu najutcjaniji danski mislilac svih vremena posle princa Hamleta.
Po Damgorovim rečima, koje navodi AP,filosfski traktatat je suviše težak za razumevanje, pa je scenski prikaz znatno uprošćen, a neke ideje su prizemljene kako bi bile lakše shvatljive običnom gledaocu.
Agencija AP u svom osvrtu od subote, 4. maja podseća da i pored toga što Danci znaju i uvažavaju Kirekegorovo filosofsko nasleđe, ipak malo ko od njih razume i shvata njegove ideje i složenost filosofske misli iz njegovih dela. I sam Kirkeogr se žali da ga njegovi suanarodnici toliko loše razumeju„ pa čak i onda kad im on prigovora na njihov nedostatak razumevanja“.
Otuda su i neki poznati biografi slavnog danskog mislioca sa oduševnjenjem prihvatili ove pokušaje scenskih stvaralaca da učine dostupnim Kirkegorove ideje širokim slojevima naroda, pa makar ih ponekad i suviše uprošćavali.
Glavna manifestacija u okviru proslave velikog jubileja održava se u nedelju. 5.maja na sam Kirokegorov rođendan, u luterjinaskom hramu u Kopenhagenu, a Pošta Danske je već pustila prigodnu marku sa filsofovim portretom.
Siron Kirkegor je rođen 5. maja 1813. i odrastao je u strogoj luterjinaskoj porodici.Na univrtezitetu je studorao teologiju, ali je dobivši stepen magistra počeo da se bavi književnošću.
Smatraju ga za jednog od najuticajnijih filsofa XIX veka .Njegova dela su izvršila odlučujući uticaj na filosfske pravce HH veka, a u tom smislu i na razvoj dijalektičke teologije i egzistencijalizma , čijim ga pretečom neretko imenuju.
Delo „Ili-ili“ Kirkegor je objvaio 1843. pod pseudonimom Viktor Eremit i smatra se za jednu od njegovih najvažnijih knjiga.Inspirisana je filsofovim raskidom veridbe što ga je dovelo do nervenog rastrojtva i odlučne rešenosti da se od tada bavi isključivo književnim radom.
U delu „Ili-ili„ se razmatra neophodnost izbora između etičkog, estetskog i religijskog principa , pri čemu se ukazuje na značaj samog akta izbora nezavisno od toga u korist čega je izbor izvršen.
