Vratite nam naše heroje

Juče se u dnevnim novinama mogla pročitati skromna vest, i to pre svega u rubrici koja podseća šta se tog datuma dogodilo u prošlosti, da je na taj dan pre 23 godine preminuo Alija Sirotanović, najpoznatiji rudar u tadašnjoj Jugoslaviji, junak socijalističkog rada i svetski rekorder u iskopavanju uglja.

Oni koji su malo stariji, pamte da je taj čovek u bivšoj državi svojevremeno bio poznat i popularan u istoj meri u kojoj su danas poznati učesnici rijaliti emisija, s obzirom da su tadašnji mediji davali veliki značaj i popularisali upravo ljude njegovog profila. Skromni rudar koji je na sopstvenu inicijativu pokušao i uspeo da obori svetski rekord u kopanju uglja, bio je u to vreme idol i uzor mladih generacija, budući da se tada u javnosti negovao kult rada, a država je sa svoje strane i zvanično dodeljivala takvim ljudima status heroja, a zbog toga je postojao i poseban orden pod nazivom – Junak socijalističkog rada.

Koliki se značaj pridavao tom odličju, govori podatak da je u vreme postojanja Jugoslavije to bio četvrti orden po važnosti, a dobijao se za izuzetne zasluge u nacionalnoj ekonomiji i kulturi. Orden junaka socijalističkog rada se uručivao od 1949. do 1987. godine, a ukupno ga je dobilo 114 ljudi.

Naravno, postavlja se pitanje – zbog čega je to važno i zašto to uopšte pominjemo? Dakle, radi se o tome da je u prošlosti, za razliku od sumorne sadašnjosti, bio visoko razvijen kult rada i stvaranja, a ljudi koji su se isticali na tom planu, bili su nagrađivani od države, pa makar i samo moralnom nagradom i društvenim ugledom i posebnim statusom. To je, svidelo se nekome ili ne, bio jedan od važnih faktora snažnog razvoja i relativne uspešnosti ondašnje privrede, a pogotovo u ranom periodu, kada su te vrednosti još uvek iskreno prihvatale najšire narodne mase. I zato, kada se osvrnemo iz perspektive današnjice, koju karakterišu tragična ekonomska situacija, rekordna nezaposlenost i najmanje plate u Evropi, onda možemo da shvatimo u kojoj meri danas u Srbiji nedostaju javni primeri savesnog i požrtvovanog rada za opšte dobro.

Drugim rečima, za ekonomski oporavak savremene Srbije, pored investicija, dobrih ideja i kapitala, očajnički su potrebni i heroji rada koji bi bili uzor celom društvu.

To je shvatio i ruski predsednik Vladimir Putin, kada je početkom ovog meseca, upravo na 1. maj - međunarodni praznik rada, ponovo počeo dodeljivati orden rada, a njegovi ovogodišnji nosioci su dirigent, neurohirurg, radnik na strugu u fabrici, mehaničar u poljoprivrednom preduzeću i vozač rudarskih mašina.

Kako je tim povodom istakao Putin, kriterijumi za dodeljivanje tog ordena moraju biti jasni i svima razumljivi, a nagrađen treba biti doprinos razvoju zemlje, odnosno konkretan rezultat, a ne samo broj godina provedenih na nekom radnom mestu. Osim toga, on je dodao da su u radu veoma važni moralni stimulansi, te da su u Rusiji danas svesni, kakao je rekao, da je napredovanje moguće samo putem učvršćivanja moralnih vrednosti koje ujedinjuju naciju.

I naposletku, da se vratimo ponovo na rudara Aliju Sirotanovića, čija godišnjica smrti je upravo juče sa izvesnom dozom nostalgije i blagih simpatija pomenuta u dnevnim novinama širom Balkana. Naime, očigledno je da i posle više decenija, mnogi ljudi dobro osećaju da je, uprkos tadašnjem naivnom verovanju u pojedine teško ostvarljive ideale, u to vreme ipak postojao zdrav odnos prema radu i stvaralaštvu, a pogotovo onom u korist šire zajednice.

Stoga, ukoliko u savremenoj Srbiji postoji istinska namera da se suštinski popravi katastrofalna ekonomska situacija, onda je između ostalog neophodno menjati i društveni odnos prema istaknutim radnicima koji su ostvarili zapažene uspehe. A predsednik Srbije, s obzirom da je u poslednje vreme uručio veliki broj različitog ordenja, možda bi trebalo da razmisli baš o ponovnom uvođenju ordena rada i da na taj način da svoj moralni doprinos privrednom oporavku. Jer ako to ne učini, moglo bi se desiti da novi srbski heroji budu jedino učesnici televizijskih emisija u kojima se populariše prizemno ponašanje najgore vrste, razne vulgarnosti i ništa drugo osim isprazne trenutne zabave.

Drugim rečima, ne treba zaboraviti da je u vreme kada je na novčanici bio prikazan nasmejani radnik, u državi tada postojala i snažna industrijska proizvodnja, a ekonomija je bila razvijenija nego u današnjoj Srbiji, koja ne prepoznaje svoje heroje. U ovom slučaju – heroje rada.

Ratko Paić,