Obnova vojne doktrine u svetlu ekonomije i geografije

Skoro istovremeno objavljene Bele knjige nacionalne odbrane Francuske i Australije, bez obzira na rastojanje koje deli ove zemlje, imaju dosta zajedničkog. Obe pripremaju svoje oružane snage uglavnom za ekspedicije i koncentrišu pažnju na događaje u oblasti Pacifičkog prstena.

Ekonomija kao faktor strategije

U francuskoj Beloj knjizi među ostalim opasnostima pominje se svetska ekonomska kriza, koja može da potkopa finansijsku i poličku stabilnost Evrope. Istovremeno se ističe ekonomski napredak niza zemalja u razvoju, pre svega Brazila, Indije i Kine kao faktor koji može da ojača njihov politički uticaj. Australijski dokument takođe pominje krizu kao važan faktor koji određuje strateško planiranje.

U tom kontekstu porast ekonomske aktivnosti u Aziji i prateći rast političke aktivnosti ne mogu da ne izazivaju promene u vojnom planiranju. Političke protivrečnosti i moguće konflikte u Pacifičkom prstenu proglašavaju za destabilišuće obe zemlje.

Za Australiju koja se nalazi u neposredoj bilizini od najaktivnijeg potencijalnog centra događaja, aktuelnost ovih pretnji je veća. Za razliku od Francuske, u australijskoj doktrini se direktno govori o zaštiti svojih teritorija kao o jednom od mogućih zadataka oružanih snaga. Za Francusku ovaj zadatak očigledno nije aktuelan – Bela knjiga ističe krajnje nisu verovatnoću oružanih konflikata u Evropi.

Rusko pitanje

Rusija se pominje kao važan faktor u oba dokumenta. Francuska Bela knjiga podvlači porast vojnih troškova RF. Kao posledica je porast mogućnosti Oružanih snaga RF sa istovremenom konstatacijom protivrečnosti o nizu pitanja između Rusije i NATO-a, uključujući PRO, neslaganja o pitanjima međunarodne i energetske bezbednosti i slično. Pri tome ističe se kao pozitivni faktor saradnja sa RF po nizu pitanja, uključujući avganistanski tranzit, operaciju u Maliju, vojno-tehničku sradnju RF i Francuske. Dokument određuje odnose Rusije i NATO-a u celini kao nestabilnu ravnotežu i izražava nadu da će se ona sačuvati. Ističe se neophodnost sradnje sa Rusijom u osiguranju bezbednosti u Evropi. Takođe je ukazano da ekonomski položaj Rusije ostaje nestabilan, a zavisnost od izvoza nafte i gasa može negativno da utiče na realizaciju vojnih programa Moskve. Ipak smanjenje vojnih troškova NATO-a komplikuje sitauciju u oružanoj industriji i zaoštrava konkurenciju na međunarodnom tržištu naoružanja, gde raste aktivnost niza zemalja, uključujući SAD i Rusiju.

Značaj Rusije kao izvoznika naoružanja i energenata ističe i australijski dokument. Za razliku od frnancuskih autora, australijski ističu rastući ekonomski potencijal Rusije kao mogući faktor uticaja.

Kina i ostali

Suparništvo SAD i Kine, najjačih faktora u regionu i svetu, u australijskom tekstu podvučeno je kao faktor koji određuje sitauciju u celini. Kina nije obeležena kao mogući protivnik, ali polazeći od označenog sistema odnosa Australije sa drugim zemljama, pitanje „protiv koga družiti“ ne stoji. Francuska u svom dokumentu takođe skreće pažnju na ključne za sebe regione Severne Afrike i Bliskog Istoka, ističući moguću destabilizaciju i terorističku aktivnost u ovim regionima kao opasnost.

Novi oblik rata

Ni Francuska, ni Australija ne pripremaju se za klasičan kopneni rat – najviše se razvijaju ekspedicione snage, ratno vazduhoplovstvo i mornarica i celini. U obe zemlje se konstatuje važna uloga odreda specijalne namene i neophodnost njihovog jačanja, planira se razvoj sanga pozadinske podrške i snabdevanja borbeni odreda. Obe strane računaju na avijaciju, savremeno visokoprecizno oružje, bespilotne letelice i sredstva upravljanja i veze, svodeći svoje kopnene trupe u mobilne mešovite brigade.

Interesantna je razlika francuskog i australijskog prilaza nuklearnom oružju. Francuska kao nuklearna sila čuva svoj arsenal kao garanciju strateške stabilnosti. Australija koja ne poseduje nuklearno oružje direktno govori o tome da računa na nuklearni arsenal SAD kao na granciju od moguće primene sličnog oružja.

Ilija Kramnik,