Hrvatska: istopolni brakovi nisu brakovi

Mama, tata, ja – istopolna porodica. Takav princip, koji se sve češće legalizuje u svetu, ne odgovara hrvatskoj građanskoj organizaciji "U ime obitelji". Njeni članovi su počeli sakupljanje potpisa za održavanje referenduma na osnovu čijih rezultata bi brak u Ustavu dobio jasnu formulaciju – životni savez muškarca i žene.

Sada u glavnom dokumentu zemlje takve fraze nema – objašnjava predstavnik organizacije "U ime obitelji", Željka Markić:

- U ovom trenutku u ustavu Republike Hrvatske ne stoji da je brak životna zajednica žene i muškarca, radi toga što se u vreme kada je taj ustav pisan pretpostavljalo da je to prirodno i normalno i zbog toga verovatno nije ni uneseno. Takva definicija braka stoji u porodičnom zakonu u Hrvatskoj, i mi smo odlučili da sa građanima pokrenemo ovu inicijativu da se u ustav unese odredba kako bi osigurali da se ne može doći do situacije da se suprotno vrednostima i načelima i kulturi i volji većine građana u Hrvatskoj menja ništa toliko bitno kao što je brak i da se redefinira suprotno volji građana brak i porodica.

Međutim, istopolni brakovi polako osvajaju Evropu i Francuska je poslednji primer. Hrvatska u julu stupa u EU. Ne plašite se da će se zemlja naći „van trenda“?

- Upotrebili ste dobar termin – osvaja. Problem je u tome da je to osvajački pohod, a ne demokratski proces koji je onda izraz volje naroda i izraz načina na koji određena društva žive. Ovo što smo videli u Francuskoj nas je sve jako zabrinulo. Radi toga što je pokazalo jedno vrlo nedemokratsko lice vlasti koja ne sluša ono što njeni građani traže, i ne poštuje volju onih koji su ih doveli na vlast. Što se tiče ovog što ste rekli vezano za ulazak Hrvatske u EU – odluka o tome kako je brak reguliran je nacionalno pitanje, ona nema veze sa EU, odnosno u članici EU nema prostora da EU tu nameće neke svoje želje. Imamo M ađarsku kao članicu EU koja je, evo, nedavno ustavom zaštitila brak. Imamo niz zemalja, poput Poljske, poput Irske.

Međutim, na primer u maju 2012. godine Evropski parlament je pozvao zemlje EU da traže mogućnost registracije istopolnih odnosa...

- Još od rimskog doba je brak zajednica dve osobe suprotnog pola. Prema tome, ako se kaže da je crvena boja ona boja koja izgleda, kako mi kažemo, da jeste crvena boja, onda ne može danas neko doći i reći, ne, ne, to nije crveno. To je sada žuto. Prema tome, celi taj način komuniciranja u kojem se stalno umesto da se u miru čuju argumenti za i protiv, pa da onda ljudi na koje to utiče odluče šta oni žele, mi imamo neprekidno jednu atmosferu napadanja i kritikovanja onih koji se ne slažu s time da svaka veza i svaka emocionalna veza ima status braka. U Holandiji, koja je pre deset godina kao prva od zemalja definirala da istopolne veze imaju status braka, imate danas situaciju da se tamo daju zahtevi da se veza troje ljudi proglasi brakom! Dokle smo mi sada, dakle, došli?!

Pri tome, Hrvatska se tolerantnije odnosi prema gej-paradama od, recimo, Srbije i Crne Gore, gde nikako ne mogu da ih održe, čak prosto iz razloga bezbednosti.

- U dva grada u Hrvatskoj se parada jednom godišnje održava nekoliko puta. Jako puno građana u Hrvatskoj ne misli da je to dobar način trošenja novca od poreznih obveznika. I jedan deo ljudi smatra da takvim paradama nije mesto u središtima grada radi vrlo čudnog i neprimerenog odevanja, jednog nepristojnog jezika komunikacije, i tako. I većinom u Hrvatsku na te parade dolaze osobe iz inostranstva. Dakle, velikim delom to nisu osobe koje žive u Hrvatskoj, već oni dovode osobe iz cele Evrope da bi u tome učestvovale. Takvu odluku su doneli političari koji su trenutno na vlasti. Međutim, rekla bih, da većina građana Republike Hrvatske ne misli da je to dobar način širenja odgovarajuće nedemokratske kulture.

Tačnije, hrvatsko društvo je konzervativno?

- Hrvatsko društvo je vrlo progresivno društvo koje poštuje svakog svog građanina i želi da svaki građanin u našoj zemlji ima sve slobode koje treba imati svaka osoba. I ne samo slobode, već i poštovanje prema njegovom dostojanstvu. Međutim, taj deo da mi poštujemo svakoga i da želimo da svačija sloboda bude poštovana ne znači da ćemo pristati na to da se nama nameće mišljenje jednog manjeg dela ljudi, većinom čak stranaca, i mi tražimo da se poštuju temelji demokratije. A to je da ljudi imaju informacije i da na temelju tih informacija koje imaju odlučuju u slobodi. I ako većina želi odrediti društvo na određeni način, onda se to treba poštovati. Jako je opasno vraćati se u bilo kakav totalitarizam, pa čak i kada se taj totalitarizam spaja neprekidno sa nekakvim sintagmama liberalizma.

Sakupljanje potpisa u Hvatskoj trajaće do 26. maja. U akciji "U ime obitelji" učestvuje mnoštvo volontera. Kako bi pitanje o unošenju izmena u Ustav postalo predmet plebiscita, po hrvatskim zakonima za 15 dana treba sakupiti 375 holjada potpisa punoletnih građana.

Timur Blohin,